Wellness Sky

Rehabiliticija i prenamena objekta ’Dunavski Cvet’ u Beogradu

Autori : Đorđe Stojanović i Vladimir Pavlović, 4od7 Arhitektura
Lokacija : Beograd
Investitor : N^N komerc
Realizacija : 2009
Površina : 1200m²
Foto: Ana Kostić 

Objekat ‘Dunavski cvet’ je sagrađen pre trideset sedam godina na Beogradskoj obali Dunava u sklopu sportsko rekreativnog centra '25 Maj'. Od otvaranja 22.11.1973 godine u njemu se nalazio restoran. Na zidu ulaznog hola uklesano je da je njegov prvi gost bio tada sveprisutni predsednik Tito. Projekat je sponzorisala država. Izgrađen je u neverovatnom roku od dvanaest meseci prema projektu arhitekte Ive Antića. Početkom devedesetih godina, restoran je zatvoren i narednih petnestak godina nije korišćen. Tokom ovog perioda objekat je znatno ostećen.

Iz mnogo razloga, Dunavski Cvet  je poseban objekat. Pre svega, jedinstven je zbog sinteze izmedju njegove konstruktivne i arhitektonske logike. Objekat je podignut petnaest metara od tla tako da njegov glavni volumen 'lebdi' iznad šetališta i reke. Sa svojom trougaonom osnovom i površinom od 900m², volumen se oslanja isključivo preko jednog betonskog jezgra dimenzionisanog da sadrži samo spiralno stepenište i dva lifta. Prepusti zato dosežu dvanaest metara. Pored toga još jedan konstruktivni gest je ključan za sam način funkcionisanja objekta. Betonska ploča poda je oslonjena na tri konzolna nosača dok je betonska ljuska tavanice okačena o jezgro, tako da medju njima na obodu objeketa nema konstuktivne veze. Ovako je stvorena mogućnost kontinuirano otvorene fasade duž čitavog objekta.  Neprekinuta traka od stakla u dužini od 150 metara je obmotana oko objekta da omogući stalno prisustvo Dunava u enterijeru i poglede od Zemuna do Pančevačkog mosta.

{phocagallery view=category|categoryid=106| limitstart=2|limitcount=30|detail=3|}

Naš udeo u adaptaciji ovog objekta i njegovoj prenameni u 'wellness' klub, počeo je tek nakon što je novi vlasnik doneo nekoliko kjučnih odluka koje su se odnosile na namenu i organizaciju prostora. Projekat mašinskih instalacije je bio gotov, a izvodjac je stihijski obavljao prve gradjevinkse radove pre našeg prvog sastanka sa investitorom. U nastalom setu okolnosti nije bilo mogućnosti za izradu propisnog arhitektnskog projekta. U tom ternutku, kao i mnogo puta do kompletiranja projekta samo se pitali da li treba da prihvatimo odgovornost. Odlučili smo da radimo i da se prilagodimo nastalom stanju stvari. Opredelili smo se da iz nastalog haosa izvučemo elemente prostora sa kojima je bilo moguće nešto raditi. Usredsredili smo se na pod i supšteni plafon. Završna obrada poda je sloj epoksija koji se često koristi u industrijskim objektima. Epoksindni materijali imaju sposobnost da reflektuju svetlosti i tako doprinose stvaranju efekta prozračnosti prostora. Spušteni plafon se sastoji od čelične kostrukcije i vinilnog platna iza koga je postavljena rasveta. U skladu sa namerom investitora da ovaj prostor ujedno postane i prodajni izlog za sportsku opremu kojom trguje, razvili smo ideju o materijalizaciji enterijera kao pozadini kojom bi na najbolji način istakli dizajn sprava za vežbanje.

Plafon je glavni element novog enterijera. Saglediv je i sa šetališta koje prolazi ispod objekta. U večernjim satima kada je rasveta u funkciji, plafon postaje još jedna fasada objekta. Projektovan je kao sekvenca geometrijskih podela i transformacija koje su primenjene na raster jednakostraničnih trouglova po kome je objekat planiran sedamdesetih godina. Originalni raster je vidjiv u konstituciji objekta i od njega potiče organizaciona i kostruktivna pravilnost prostora. Primenom transforacija na posotojeći sistem definisana je nova ali srodna geometrija prostora. Namera je da se prihvati legat postojeceg objekta i kroz istovetan arhitektonski mehanizam ostvari nova prostorna forma. Novi spušteni plafon sadrži početnu projektantsku logiku, ali unosi novine i stvara radiklano drugačiju sliku enterijera.

sig test