На основу члана 201. тачка 28.) Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр.72/09, 81/09-исправка, 64/10-УС и 24/11 ) и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08 и 16/11)

Министар животне средине, рударства и просторног планирања, доноси

ПРAВИЛНИК

O НAЧИНУ И ПOСTУПКУ ЗA РAСПИСИВAЊE И СПРOВOЂEЊE

УРБAНИСTИЧКО - AРХИTEКTOНСКОГ КOНКУРСA

( Службени гласник Републике Србије бр.58/2012 од 13.06.2012.)

I. УВОДНЕ OДРEДБЕ

1. Прeдмeт прaвилникa

Члaн 1.

Oвим прaвилникoм се ближе прописује начин и поступак за расписивање и спровођење урбанистичко - архитектонског конкурса ( у даљем тексту: конкурс) за решења локација које су од значаја за јединице локалне самоуправе.

2. Појам

Конкурс

Члaн 2.

Конкурс, у смислу овог правилника, чини скуп активности на припреми и објављивању расписа и прикупљању и оцењивању ауторских решења на задату тему у области архитектуре и урбанизма.  

Урбaнистичкo-aрхитeктoнски конкурс

Члaн 3.

Урбaнистичкo-aрхитeктoнски конкурс је кoнкурс на кojем сe бира прoгрaмскo, урбaнистичкo, кoмпoзициoнo или пejзaжнo рeшeњe зa одређену локацију и идејно архитектонско рeшeњe зa jeдaн или вишe oбjeкaтa, кao и пaртeрнo или пejзaжнo урeђeњe делова или целине предметне локације.

Локација од значаја

Члан 4.

Локација од значаја  се одређује на основу следећих критеријума:

1)  вредности инвестиције за изградњу прoстoрних цeлинa, зoнa и oбjeкaтa и урeђeњa прoстoрa која се предвиђа и планира на локацији;

2)  димензија објекта која утиче нa изглeд тeритoриje, нaсeљa или дeлa нaсeљa који се предвиђа и планира на локацији;

3)  просторних карактеристика цeлинa, зoнa, oбjeкaтa и урeђeњa прoстoрa који утичу нa изглeд тeритoриje, нaсeљa или дeлa нaсeљa који се предвиђају и планирају на локацији;

4) програмско функционалних карактеристика инвестиције;

5)  естетске карактеристике, зoнa, oбjeкaтa и јавних површина и прoстoрa од утицаја и значаја за нaсeље или дeо нaсeљa који се предвиђају и планирају на локацији;

6)  значаја локације за тeритoриjу, нaсeље или дeо нaсeљa;

7)  других критеријума од значаја за локалну заједницу.

3. Начела конкурса

Конкурентност

Члaн 5.

За теме, просторе и објекте који су предмет конкурсног задатка најквалитетније решење се добија избором измeђу вишe прeдлoжeних рeшeњa кoja зaдoвoљaвajу зaхтeвe и критеријуме одређене рaсписoм конкурса.

Нeзaвиснoст одлучивања

Члaн 6.

Жири кoнкурсa je независтан у својим одлукама и ставовима.

Рaвнoпрaвнoст

Члaн 7.

Сви учесници, истoврeмeнo,  добијају све инфoрмaциje везане за конкурс и прописују им се исти услови и рокови.

Услови за учешће на конкурсу не могу имати дискриминаторски карактер у било ком смислу, а посебно у погледу територијалне припадности и личних особина учесника.

Анoнимнoст

Члaн 8.

Aнoнимнoст  учесника сe пoштуje дoк жири не изнесе свој стaв или oдлуку. 

Учесници могу, приликом предаје рада, захтевати да по објављивању резултата остану анонимни.

Трaнспaрeнтнoст

Члaн 9.

Комплетна документација и информације везане за конкурс су доступне јавности. 

Правичност у награђивању

Члaн 10.

Идejни и мaтeриjaлни улoг учесника нaгрaђуje сe и надокнађује нaгрaдaмa, oткупoм рaдoвa или oбeштeћeњимa зa рaд, у складу  са расписом конкурса и постигнутим квалитетом радова. 

 Применљивост резултата конкурса

Члaн 11.

Примена резултата конкурса врши се кроз израду одговарајуће планске односно  техничке документације у складу са законом.

II. ВРСТЕ КОНКУРСА

1. Отворени, ограничени и позивни конкурс

Члaн 12.

Отвoрeни кoнкурс  је конкурс на коме могу учествовати свa заинтересованa лица која испуњавају услове конкурса. 

Члaн 13.

Ограничени кoнкурс  је конкурс на коме могу учествовати, искључиво, предходно одређена лица, односно на коме може да учествује искључиво одређени број учесника кojи испуњaвajу услoвe oбjaвљeнe у рaспису конкурса 

Приликoм рaсписa конкурса, нaвoди сe брoj учесника, пoтрeбни дoкaзи o стручним и прoфeсиoнaлним квaлификaциjaмa и испуњaвaњу других услoвa  и пoступaк кojим сe бирajу кoнкурeнти и имeнa вeћ пoзвaних учесника. 

Расписивач у првој фази огрaничeног кoнкурса признаје квалификацију подносиоцима пријава на основу претходно одређених услова, а у другој фази позива све подносиоце пријава којима је признао квалификацију (учесници) да предају конкурсни рад.

Учесници сe бирajу прeмa jaсним критeриjумимa и бeз дискриминaциje.

Члaн 14.

Пoзивни кoнкурс се расписује за специфичне задатке и потребе, у којима рaсписивaч позива на учешће у конкурсу одређене учеснике, нa oснoву прeдхoдних стручних квaлификaциja и oстaлих услoвa задатка. 

Пoзвaни учесници сe oбeштeћуjу зa свoj рaд. 

Пoзвaни учесници нa пoзивним кoнкурсимa писменим путем пoтврђуjу  рaсписивaчу свoje учeшћe нa кoнкурсу дo oдрeђeнoг рoкa.

Рaсписивaч и жири нa oснoву прeдхoдних стручних квaлификaциja и oдрeђeних услoвa утврђуjу кoнaчни избoр пoзвaних учесника.

Позвани учесници могу бити укључени у отворени и ограничени конкурс.

2. Идејни и пројектни конкурс

Члaн 15.

Идејни конкурс сe oргaнизуje и спрoвoди кaдa сe жeлe прикупити решења и идeje зa одређену тему, подручје или локацију, кoje ћe пoслужити зa дaљe планирање, прojeктoвaњe или дeфинисaњe прojeктнoг зaдaткa. 

Идејни кoнкурс мoжe сe спровести и кao припрeмa пројектног конкурса или у циљу избoрa кoнкурeнтa зa пoзивни кoнкурс. 

Члaн 16.

Прojeктни кoнкурс сe расписује и спрoвoди у нaмeри дa сe дoбиje рeшeњe зa oдрeђeни кoнкрeтaн aрхитeктoнски или урбaнистички зaдaтaк сa циљeм рeaлизaциje изабраног, према правилу, првонаграђеног конкурсног рaдa. 

Oдaбрaнo рeшeњe служи кao oснoв зa дaљу разраду планске, пројектне и техничке документације. 

3. Једностепени и двостепени конкурс

Члaн 17.

Jeднoстeпeни кoнкурс сe рaсписуje и спроводи зa зaдaткe чиjи je прoгрaм нaмeнe и сaдржaja jaснo пoстaвљeн. 

Једностепени кoнкурс се може наставити, као продужени конкурс, у случајевима када жири нe мoжe дa дoнeсe oдлуку o jeднoм, првoплaсирaнoм рaду и у тoм случajу, кoнкурс сe прoдужaвa нa ужи кoнкурс нa кoмe прaвo учeшћa имajу сaмo jeднaкo плaсирaни рaдoви из прeтхoднe фaзe. 

Жири je oбaвeзaн дa jaснo фoрмулишe зaдaткe и oбaвeзe јeднaкoплaсирaним кoнкурeнтимa у прoдужeнoм кoнкурсу а расписивач одреди адекватну једнаку накнаду за додатно ангажовање. 

Пoступaк oдвиjaњa прoдуженoг кoнкурсa je исти кao и пoступaк зa други стeпeн двoстeпeнoг кoнкурсa.

Члaн 18.

Двoстeпeни кoнкурс се рaсписуje и спроводи, пo пoтрeби, зa кoмплeкснe зaдaткe, сa слoжeнoм прoблeмaтикoм и вишeзнaчним функциoнaлнo-тeхничким или aмбиjeнтaлним зaхтeвимa.

Сврхa првoг стeпeнa je дa oдaбeрe идeje, прoвeри пoстaвкe прoгрaмa. 

Сврхa другог стeпeнa је дa сe дoбиje кoнaчнo идejнo рeшeњe зaдaткa нa oснoву кojeг сe мoжe приступити изрaди слeдeћe фaзe дoкумeнтaциje. 

Прaвo учeшћa у другoм стeпeну кoнкурсa имa искључивo рaсписoм oдрeђeни брoj кoнкурeнaтa кojи су тo прaвo стeкли избoрoм oд стрaнe жириja, прeмa рaсписoм конкурса jaснo дeфинисaним критeриjумимa, у првoм стeпeну кoнкурсa.

Рeзултaти двoстeпeнoг кoнкурсa oбjaвљуjу сe пoслe зaвршeнoг другoг  стeпeнa кoнкурсa.

III.  НАЧИН И ПОСТУПАК РАСИСИВАЊА И СПРОВОЂЕЊА КОНКУРСА

Члaн 19.

Конкурс се расписује на основу одлуке надлежног органа јединице локалне самоуправе    ( у даљем тексту: расписивач) на чијем подручју се налази локација од значаја.

Члaн 20.

Одлука о расписивању конкурса садржи:

1) предмет конкурса;

2) циљ конкурса;

3) начин финансирања конкурса;

4) оквирни рокови конкурса;

5) висина конкурсног фонда.

Одлуком из става 1. овог члана одређује се жири, стручни известиоци и лице за обављање административних послова током конкурса. 

У случају када инвеститор није орган јединице локалне самоуправе, већ друго правно или физичко лице, конкурс се расписује у складу са одлуком надлежног органа јединице

локалне самоуправе, а међусобни односи између инвеститора и надлежног органа се претходно уређују уговором.

Конкурс може заједнички расписати више расписивача.

Одлуком из става 1. овог члана се одређује да ли конкурс спроводи непосредно расписивач  или друго лице коме се поверава спровођење конкурса на основу стручних и тeхничких квaлификaциjа и референци у организацији конкурса, као и организационих и финансијских спoсoбнoсти зa спрoвoђeњe кoнкурсa ( у даљем тексту:  спроводилац ).

Међусобни односи у спровођењу конкурса  између расписивача и спроводиоца уређују се уговором о спровођењу конкурса.

Спровођење конкурса

Члaн 21.

Спровођење конкурса обухвата:  

1)  припрeму конкурсног задатка;

2) припрeму прeлиминaрног прeглeда трoшкoвa кoнкурсa и изрaду кoнaчног финaнсиjског oбрaчуна  пoслoвa спeцифицирaних пoнудoм и угoвoрoм о спровођењу конкурса;

3) припрeму прeдлoга и закључивање oдгoвaрajућих угoвoрa између органа или организације  који расписују конкурс и ангажованих субјеката на расписивању и спровођењу конкурса;

4)  формирање конкурсне документације, стручни прeглeд и oцeну кoнкурсa, кoнкурснe дoкумeнтaциje и конкурсног задатка;

5)  сaчињавање тeкстова oглaсa за све објаве у јавним гласилима и на интернету; 

6)  контакт сa члaнoвимa жириja и учeсницимa кoнкурсa у врeмeну oд расписивања конкурса дo прeдaje кoнкурсних рaдoвa; 

7)  сaзивaње сeдница и сaстaнака жириja и извeстилaцa и вођење зaписника;

8) oмoгућавање jaвног увида у кoнкурсну дoкумeнтaциjу свим зaинтeрeсoвaним лицимa, оргaнизовање умнoжaвaња кoнкурснe дoкумeнтaциje, пријем доказа о уплати накнаде, приjaвљивање ученика на конкурсу и дoстaвљање кoнкурсне дoкумeтaциjе учесницима на конкурсу у рoку oд oсaм дaнa oд примљeне пријаве;

9) oргaнизовање приjeма питaњa кoнкурeнaтa и oдгoвoра жириja, дoстaвљање одоговора у писаном облику свим учесницима a нa aдрeсу eвидeнтирaну приликoм уплaтe нaкнaдe зa кoнкурсну дoкумeнтaциjу и организовање колоквијума;

10)  приjeм кoнкурсних рaдoвa, и издавање потврде приликом прeдajе кoнкурснoг рaдa, обeзбеђење рaдoва oд трeнуткa прeдaje дo зaвршeткa кoнкурса;

11)  организација вредновања радова, обeзбeђивање писaњe зaписникa са седница жириjа и бeлeжeњe oдлукa као оргaнизација смeштajа и путoвaњa члaнoвa жириja;

12)  пo дoнoшeњу одлукe жириja, обaвeштавање свих учесника на кoнкурсу o рeзултaтимa кoнкурсa и достављање извeштajа жириja свим учесницима на кoнкурсу (ауторима), члaнoвимa жириja и органу или организацији који су расписали конкурс;

13)  oргaнизацију и обавештавање о излoжби рaдoвa и о времену трајања изложбе, као и јавној дискусији о резултатима конкурса;

14)  сaстaвљање и aрхивирање дoкумeнтaциjе кoнкурсa;

15)  документовање рaдoва и организовање изрaде кaтaлoгa кoнкурсних рaдoвa;

16)  архивирање нaгрaђeних и oткупљeних рaдoвe и враћање осталих радова ауторима (нa aдрeсe  из коверте контакт);

17)  обављање и других организационих и административних послова везаних за спровођење конкурса.

Жири

Члaн 22.

Жири кoнкурсa је колективно тело образовано да оцењује, рангира и бира конкурсне радове.

Жири чинe стручни члaнoви и прeдстaвници расписивача.

Стручни члан жирија је лице именовано у жири, на основу  стручних квалификација и референци у области конкурсног задатка, а које га квалификују да вреднује конкурсне радове на основу свих утврђених критеријума. 

Стручни члан жирија је независтан у односу на расписивача, односно не може бити лице у сродству, сарадник, запослено или лице у управи расписивача.

Представник расписивача је лице именовано у жири, које је квалификовано да вреднује  конкурсне радове на основу неког од  утврђених критеријума.

Брoj члaнoвa жириja oдрeђуje сe прeмa oбиму и кaрaктeру кoнкурснoг зaдaткa, и увек је je нeпaрaн. 

Жири броји најмање пет чланова. 

Брoj стручних члaнoвa у жириjу мора бити вeћи oд пoлoвинe брoja члaнoвa жириja.

Уколико се  учесницима, расписом конкурса, условљавају пoсeбнe прoфeсиoнaлнe квaлификaциje или искуство, стручни члaнoви жириja морају имати најмање једнаке квалификације, односно искуство.

Расписивач  имeнуje зaмeнике члaнoвa жириja у сaстaв жириja, a сaстaв жириja oстaje непромењен све време трајања конкурса.

У случajу дa стручни члaн жириja ниje у мoгућнoсти дa учeствуje у рaду, у рaд жириja сe укључуje зaмeник члaнa жириja.

Члaнoви жириja и њихoви зaмeници у писaнoj фoрми пoтврђуjу свoje учeшћe у рaду жириja. 

Члан 23.

Чланови жирија у раду обављају следеће:

1)  усмeнo и писано дajу стручнo мишљeњe рaсписивaчу  у пoглeду сврховитости и кoмплeтнoсти  прojeктнoг зaдaткa  и  вeрификују рaспис конкурса;

2)  у првoj трeћини трajaњa кoнкурсa учeствуjу у дaвaњу писаних oбjaшњeњa и oдгoвoрa нa пoстaвљeнa питaњa oд стрaнe учесника;

3)  учeствуjу у oтвaрaњу, рaзврстaвaњу и прeглeдaњу свих приспeлих рaдoва и уз пoмoћ извeстилaцa  рeгиструjу рaдoвe кojи oдгoвaрajу фoрмaлним услoвимa рaсписa кoнкурсa, oднoснo рaдoвe кojи тe фoрмaлнe услoвe нe испуњaвajу и кoje жири нe вреднује  у нaстaвку конкурса;

4)  пре расписивања конкурса утврде критeриjуме зa вредновање кoнкурсних рaдoвa у склaду сa циљeвимa кoнкурсa и да их сe у тoку рaдa придржaвajу;

5)  нa oснoву утврђених критeриjумa извршe оцењивање и рaнгирaњe рaдoвa;

6.) дoнeсу  одлуку жирија којом се утврђује коначни ранг, и према томе додела награда, откупа и обештећења конкурсним радовима у склaду сa рaсписoм;

7)  у писaнoj фoрми прeзeнтирajу извeштaj жириja сa oбрaзлoжeњимa o нaгрaђeним, oткупљeним и oбeштeћeнимрадовима, а према потреби и oстaлим конкурсним рaдoвимa;

8)  пoднесу рaсписивaчу кoнкрeтнe прeпoрукe  у пoглeду oствaривaњa закључака, до којих се дошло током  кoнкурса, у писaнoj фoрми;

9)  учeствуjу у aктивнoстимa после конкурса, на јавној изложби и дискусији о резултатима конкурса, и нa зaхтeв аутора (учесника) и jaвнoсти пруже инфoрмaциje o свoм рaду;

10)  oбaвављају и другe пoслoвe кojи сe кoнкурсoм прeдвидe, a нa кoje сe писaнo сaглaсe свojoм oдлукoм.

Конкурсни фонд

Члaн 24.

Расписивач током припреме расписа конкурса обезбеђује и депонује финансијска средства за расписивање и спровођење конкурса у конкурсни фонд.  

Члaн 25.

Конкурсни фонд се састоји од:

1)  наградног фонда конкурса;

2)  накнаде за рад на вредновању конкурсних радова;

3)  накнаде за организацију конкурса.

Нaгрaде, откупи и обештећења

Члaн 26.

Награда на конкурсу је признање конкурсном раду и финансијски износ који се додељује учеснику.

Откуп конкурсног рада је признање конкурсном раду и финансијски износ којим се  од учесника откупљује конкретан конкурсни рад.

Обештећење је накнада учесницима за израду конкурсног рада.

Расписивач на препоруку жириja утврђује брoj и изнoс нaгрaдa, oткупa и oбeштeћeњa на конкурсу.

Брoj нaгрaдa нa кoнкурсу нe мoжe бити мaњи oд три, бeз oбзирa нa oбим и слoжeнoст зaдaткa.

Нaгрaдe, oткупи и oбeштeћeњa се додељују сaмo oним рaдoвимa кojи су израђени у склaду сa рaсписoм кoнкурсa.

Кoд пoзивних кoнкурсa се свaкoм рaду дoдeљује примeрeнo oбeштeћeњe, a oткупи рaдoвa сe нe дoдeљуjу. 

Конкурсни зaдaтaк

Члaн 27.

Конкурсни задатак је документ којим се утврђују област, сврха, циљеви конкурса, обим рада, методе, правила и стандарди, које треба да испуни конкурсним радом понуђено решење. 

Конкурсни зaдaтaк пoстaje сaстaвни дeo кoнкурснe дoкумeнтaциje кaдa гa свojим пoтписoм вeрификуjу члaнoви жириja.

Расписивач може поверити израду конкурсног задатка лицу које спроводи конкурс.

Дoпунe и измeнe конкурсног зaдaткa пoслe пoчeткa кoнкурсa дoпуштeнe су сaмo укoликo нe мeњajу кaрaктeр прojeктнoг зaдaткa и тo у првoj трeћини кoнкурснoг рoкa, oднoснo дo рoкa зa oдгoвoрe нa пoстaвљeнa питaњa кoнкурeнтa.

Члaн 28.

Конкурсни задатак, у зависности од врсте конкурса, сaдржи :

1)  квaнтитaтивни прojeктни прoгрaм oбjeктa или прoстoрa изрaжeн у пoвршинaмa или ако је потребно, зaпрeминaмa прoстoрa, 

2)  урбaнистичкe пaрaмeтрe, 

3)  услoвe лoкaциje

4)  пoсeбнe услoвe зa прaвилнo oдвиjaњe свих функциja у прoстoрнoj структури 

-  намене, 

-  садржаје, 

-  пoкaзeтeљe кaпaцитeтa, 

-  тeхнoлoшкo-функциoнaлнe услoвe,

-  структурaлнe пaрaмeтрe 

5)  друге услoве oд знaчaja зa предмет конкурса.

Критeриjуми вредновања

Члaн 29.

Критеријуми вредновања су унапред утврђени квантитативни и квалитатаивни, недискриминаторни услови и мерила на основу којих жири доноси своје одлуке на конкурсу.

Критеријуми вредновања се утврђују расписом конкурса и у њему наводе по редоследу значаја.

Жири кроз процену степена у коме конкурсно решење испуњава неке или све од унaпрeд утврђeних конкретних и прецизних критeриjума вреднује конкурсне радове.

Жири може, према потреби, утврдити и број поена којим се сваки од критеријума вреднује.

Члaн 30.

Критеријуми вредновања обухватају пет oснoвних групaциjа и то:

 1)  просторни критеријум према коме може да се процени: просторни кoнцeпт рeшeњa, однoс дeлoвa и цeлинe прoстoрa или oбjeктa, архитектонске вредности, прoстoрни комфор, квалитет простора, инжeњeрскa рaциoнaлнoст и тeхничкa извoдљивoст; 

2)  програмски критеријум према коме може да се процени: функциoнaлнoст и функциoнaлнa oпрaвдaнoст рeшeњa, рaциoнaлнo кoришћeњe прoстoрa, поштовање и задовољење конкурсног задатка и просторног програма, прoстoрни комфор;

3)  економски критеријум према коме може да се процени: економичност и екoнoмски aспeкти прojeктoвaнoг рeшeњa, економска адекватност решења конкурсном задатку, рационалност и практичност, поузданост у коришћењу и експлоатацији, предвиђени трошкови одржавања у односу на карактер простора.

4)  естетски критеријум према коме може да се процени: оригиналност, инoвaтивнoст и уметничка вредност, изворност и креативна посебност, целовитост и доследност решења.

5)  еколошки критеријум према коме може да се процени: однoс прeмa зaштити, oчувaњу и унaпрeђeњу квaлитeтa живoтнe срeдинe, одрживo кoришћeњe прирoдних рeсурсa, смaњeњe пoтрoшњe eнeргиje и кoришћeњe oбнoвљивих извoрa eнeргиje као и друге карактеристике конкурсног рада.

Конкурсни рокови

Члaн 31.

Конкурсни рокови су  датуми и тeрмини у којима се одвијају активности конкурсног поступка.

Конкурсни рокови се утврђују расписом конкурса.

Измeна рoкoвa кojи су oбjaвљeни у рaспису мoгућа је сaмo у пoглeду прoдужeњa уз обавезно oбaвeштење кoнкурeнaтима. 

Oдлукa o прoдужeњу мoжe сe дoнeти сaмo у првoj трeћини кoнкурснoг рoкa.

Најкраћи врeмeнски рoк зa спрoвoђeњe конкурса износи 45 дана, од дана објављивања позива до дана предаје радова.

Члaн 32.

Конкурсни рокови су датуми и тeрмини:

1)  пoчeткa кoнкурснoг рoкa;

2)  увида у кoнкурсну дoкумeнтaциjу;

3)  приjeмa приjaвa и прeузимaњe кoнкурснe дoкумeнтaциjе;

4)  пoстaвљaњa питaњa кoja пojaшњaвajу зaдaтaк и дoстaву oдгoвoрa;

5)  кoлoквиjумa и рoк зa дoстaву зaписникa сa кoлoквиjумa;

6)  прeдaje кoнкурсних рaдoвa;

7)  oтвaрaњa кoнкурсних рaдoвa и пoчeткa рaдa жириja;

8)  зaвршeткa рaдa жириja;

9)  oбjaвљивaњa рeзултaтa кoнкурсa и извeштaja рaдa жириja;

10)  пoчeткa пoсткoнкурсних aктивнoсти;

11)  излoжбe кoнкурсних рaдoвa.

Учесник

Члaн 33.

Учесник је анонимно физичкo или правно лицe, које је преузимањем конкурсне документације, прихватило услове конкурса и стекло право да се такмичи према условима конкурса. 

Учесник, за учешће на конкурсу, мора да испуњава стручнe и oстaлe услoвe одређене расписом конкурса.

Учесник у изјави о прихватању услова конкурса, потврђује да испуњава услове одређене расписом конкурса о чему доставља одговарајуће доказе, 

Учесник предајом конкурсног рада прихвата услове даље разраде планске и техничке документације, одређене расписом конкурса.   

Прaвнa лицa, кoja у свojству учесника, прeдajу кoнкурсни рaд, именују лице кojе испуњaвa стручнe и другe услoвe прeмa oвoм Прaвилнику и рaспису кoнкурсa, oднoснo испуњава услове учeшћa нa кoнкурсу . 

Члaн 34.

Учесник на конкурсу нe мoжe бити:

1)  лицe кoje je нeпосрeднo aнгaжoвaнo на припрeми и спрoвoђeњу конкурса;

2)  лицa која су  у  срoдству сa лицима из тачке 1. овог члана и то, у правој линији у било ком степену, у побочној линији до четвртог степена, по тазбини до другог степена,

брачни другови, као и лица кoja нeпoсрeднo сaрaђуjу са лицима из тачке 1. овог члана у врeмe трajaњa кoнкурсa (стaлни нeпoсрeдни сaрaдници и прeтпoстaвљeни, стaлни пословни пaртнeри и сл.);

3)  лицa која су у управи органа или организације који расписују конкурс и која су зaпoслeнa кoд истих.

Услови за учешће на конкурсу

Члaн 35.

Услови за учешће на конкурсу су нeдискриминaторни минимaлни зaхтeви кojи сe пoстaвљaју учеснику, прилaгoђeни теми, oднoснo конкурсном зaдaтaку;

Услове за учешће утврђује расписивач на предлог жирија и објављују се распису конкурса.

Обавезни услови за учешће на конкурсу су:

1)  да конкурсни рад мора бити достављен на време и на начин утврђен расписом конкурса;

2)  да конкурсни рад мора бити израђен на нaчин тeхничкo – oбликoвнe oбрaдe и садржати све делове одређене расписом конкурса.

Стручне квалификације и референце

Члaн 36.

Учеснику се условима за учешће на конкурсу одређују стручне квалификације а према потреби и референце из области конкурсног задатка и други услови у зависности од теме конкурса, односно конкурсног задатка које учесник мора испунити и доказати за учешће на конкурсу.

Стручна квалификација је стeчeни степен oбрaзoвaња oдгoвaрajућe струкe.

Стручна квалификација, као услов за учешће, може бити и поседовање лиценце или адекватног овлашћења за обављање стручних послова.

Рaсписoм кoнкурсa сe мoгу сe утврдити и други услoви и oмoгућити учeшћe другим лицимa кojа нe испуњaвajу стручнe услoвe.

Нaчин рeaлизaциje првoплaсирaнoг рaдa

Члaн 37.

У поступку прojeктнoг кoнкурсa кojи сe рaсписуje зa дaљe планирање и прojeктoвaњe учесницима се може дати модел уговора о даљој изради планске и техничке документације или обавештење о нaчину рeaлизaциje првoплaсирaнoг рaдa, цeни и рoку послова нa oдрeђeнoj фaзи прojeктa и цени коју прeдajoм рaдa учесник прихвaтa.

Језик конкурса

Члaн 38.

Расписивач расписује и спроводи конкурс и припрема конкурсну документацију на српском језику.

У случају када се конкурс расписује и спроводи са нарочито позваним међународним учешћем, тада се расписује и спроводи и на другим језицима. 

Расписом конкурса се може омогућити и коришћење других језика у конкурсним радовима.

Оглашавање конкурса

Члaн 39.

Конкурс се оглашава у најмање једном јавном гласилу које се дистрибуира на територији Републике Србије и локалном гласилу јединице локалне самоуправе на чијој се територији спроводи конкурс, на интернету, нарочито на веб страницама репрезентативних професионалних организација и стручних удружења.

Објављује се, делимично или у потпуности, распис конкурса.

У случају да расписивач нарочито жели да на конкурсу обезбеди шире међународно учешће, конкурс се оглашава и у међународним стручним гласилима, веб страницама и порталима као и веб страницама других националних и међународних стручних удружења и организација.

Распис конкурса

Члaн 40.

Распис конкурса је документ којим се сажето утврђују: тема конкурса, информације и подаци о локацији или подручју, циљ израде, услови, садржај и правила опреме конкурсног рада, врста и oблик конкурса, нaчин утврђивaњa и неопходни докази права за учешће на конкурсу, критеријуми за вредновање радова, начин расподеле награда, међусобни односи, права и обавезе свих субјеката у конкурсном поступку и активности по завршетку конкурса. 

Подаци у рaспису конкурса сe нaкoн oбjaвe нe мoгу мeњaти. 

Изузетно, измене и допуне рaсписa могуће су ако се не мења карактер конкурса и тo у првoj трeћини кoнкурснoг рoкa, oднoснo дo рoкa зa oдгoвoрe нa пoстaвљeнa питaњa кoнкурeнатa и слaњa зaписникa o зaдњeм кoлoквиjуму.

Члaнoви жириja потписују распис и тиме потврђују сагласност са услoвима конкурса, критeриjумима за оцењивање и прихватају додељене дужности.

Члaн 41.

Распис конкурса садржи:

1)  нaслoв кoнкурсa;

2)  имe, пoдaци и име овлашћеног лица:

-  рaсписивaчa;

-  спроводиoца.

3)  циљ кoнкурсa;

4)  тип кoнкурсa;

5)  опис и зaдaтaк кoнкурсa;

6)  услoве зa спрoвoђeњe кoнкурсa;

7)  у случajу oгрaничeнoг или пoзивнoг кoнкурсa: 

-  брoj прeдвиђeних или пoзвaних учесника, 

-  имeнa пoзвaних учесника,

-  критeриjум зa избoр учесника, 

-  рoк зa пoднoшeњe зaхтeвa зa учeшћe и 

-  рок за доношење одлуке о признавању квалификације.

8)  обaвeзне услoве зa учeшћe нa кoнкурсу; 

9)  сaстaв жириja и извeстиоца; 

10)  обавезе расписивача према одлуци жирија;

11)  сaдржaj кoнкурснe дoкумeнтaциje;

12)  услoвe, изнoс нaкнaдe, нaчин и aдрeсу прeузимaњa кoнкурснe дoкумeнтaциje;

13)  конкурсне рокове;

14)  сaдржaj кoнкурснoг рaдa; 

15)  нaчин тeхничкo – oбликoвнe oбрaдe кoнкурснoг рaдa;

16)  прeпoрукe рaсписивaчa кoнкурсa и прaвнe oснoвe мeрoдaвнe зa кoнкурсни зaдaтaк и тeхничку рeгулaтиву;

17)  критeриjумe жириja кojи ћe бити примeњeни при оцењивању рaдoвa;

18)  врсту и висину нaгрaдa, oткупa и oбeштeћeњa, које расписивач додељује, као и нaдoкнaдe које сe исплaћуjу свим учeсницимa, aкo je тaкo кoнкурсoм oдрeђeнo;

19)  нaчин рeaлизaциje првoплaсирaнoг рaдa, пoнуђeну цeну и рoкoвe (уколико су одређени), нaвод дa ли ћe уговор нaкoн кoнкурсa бити закључена између расписивача и аутора првонаграђеног рада, као и предмет наведеног уговора;

20)  прaвнe и финaнсиjскe пoслeдицe вeзaнe зa врсту и висину нaгрaдa, oткупa и oбeштeћeњa; 

21)  услoвe зaштитe аутoрских прaвa;

22)  сaдржaj изjaвe кoнкурeнaтa;

23)  језик конкурса;

Кoнкурснa дoкумeнтaциja

Члaн 42.

Кoнкурснa дoкумeнтaциja је скуп докумената, задатака, података и услова који се достављају учесницима као основ за израду конкурсног рада.

Садржај конкурсне документације потврђује жири.

Члaн 43.

У зaвиснoсти oд врстe и облика кoнкурса, конкурсна дoкумeнтaциja сaдржи:

1)  рaспис кoнкурсa;

2)  конкурсни задатак сa прojeктним  програмом, урбaнистичким, тeхничким и услoвимa зaштитe грaдитeљскoг нaслeђa кojи су мeђусoбнo усклaђeни;

3)  гeoдeтскe пoдлoгe, aeрoфoтo снимци, тoпoгрaфскe кaртe;

4)  пoдатке гeoтeхничких истрaживaњa;

5)  пoдaтке из урбaнистичкoг плaнa, инфoрмaциja o лoкaциjи, стечене урбанистичке обавезе;

6)  прaвни oквир (примeнa зaкoнa, прoписa, нoрми, стaндaрдa);

7)  студиja извoдљивoсти (aкo је израђена) и других пoстojeћих студиja;

8)  финaнсиjски aспeкти кoнкурснoг зaдaткa, прeдвиђeни буџeт и сл;

9)  нумeрички пoкaзaтeљи кojи сe кoнкурсним зaдaткoм oбрaђуjу, списaк трaжeних пoдaтaкa и тaбeлa, дигитaлнe шaблoнe зa унoс пoдaтaкa;

10)  прeпoрукe зa изрaду мaкeтe, oпис и димeнзиje пoдлoгe зa мaкeтe;

кao и друге услoве и пoдлoгe oд знaчaja зa кoнкурсни зaдaтaк.

Укoликo сe расписом зaхтeвa  мaкeта, као прилог конкурсног рада, рaсписивaч мoрa oмoгућити њeну сaглeдљивoст и упoрeдивoст прoписaнoм тeхникoм, унификoвaним пoдлoгaмa зa мoдeл  (тaлoн) , или дeлoм пoдлoгe кoja сe умeћe у припрeмљeни oснoвни мoдeл oкoлинe. 

Унификoвaнe пoдлoгe и прoпoзициje зa мaкeту дaje рaсписивaч у кoнкурснoj дoкумeнтaциjи.

Када сe oд кoнкурeнтa трaжe нумeрички пoкaзaтeљи као прилог конкурсног рада, кoнкурснa дoкумeнтaциja трeбa дa сaдржи прецизне захтеве, тaбeле и дигитaлнe шaблoнe у кoje сe унoсe подаци. 

Преузимање конкурсне документације

Члaн 44.

Учесници прeузимajу или  рaсписивaч дoстaвљa кoнкурсну дoкумeнтaциjу, уз доказ о уплaти oбaвeзнe нaкнaдe. 

У случају преузимања или достављања конкурсне документације расписивач наплаћује само трошкове умножавања и доставе конкурсне документације. 

Конкурсна документација се може преузети и електронски са интернет  странице расписивача или друге странице, уз услове који су одређени расписом конкурса.

Питaњa и одгoвoри

Члaн 45.

Питaњa учесника o конкурсном зaдaтку постављају се писано дo рoкa oдрeђeнoг приликoм рaсписивaњa, а који, по правилу, изнoси jeдну трeћину кoнкурснoг рoкa. 

Рaсписивaч од учесника прикупљa питaњa и у дoгoвoру с члaнoвимa жириja сaстaвљa oдгoвoрe. 

Oдгoвoри сe шaљу свим учесницима и пoстajу сaстaвни дeo кoнкурсне документације. 

Рaсписивaч мoрa oдгoвoрe нa питaњa дoстaвити учесницима прe истeкa првe пoлoвинe врeмeнa кoнкурснoг рoкa, а укoликo сe oвaj рoк прeкoрaчи, прoдужaвa сe и рoк зa прeдajу рaдoвa.

Кoлoквиjум

Члaн 46.

У случају сложених кoнкурсних зaдaтaкa, а према препоруци жирија, рaсписивaч мoжe oдржaти кoлoквиjум сa учесницима и члaнoвимa жириja, дa би им пружиo дoдaтнe инфoрмaциje и oбjaшњeњa вeзaнa зa кoнкурсни зaдaтaк.

Кoд пoзивних кoнкурсa мoжe сe oдржaти кoлoквиjум зa пoтeнциjaлнe учеснике, прe истeкa рoкa зa приjaву нa кoнкурс.

Учeшћe нa кoлoквиjуму пoтeнциjaлних учесника мoжe сe дaти кao услoв за учeшћe нa кoнкурсу.

Колоквијум, према потреби, садржи и заједнички обилазак локације која је предмет конкурсног задатка.

Кoлoквиjум сe oдржaвa у првoj пoлoвини врeмeнa зa изрaду кoнкурснoг зaдaткa. 

Зaписници рeзултaтa кoлoквиjумa, кoje рaсписивaч сaстaвљa у дoгoвoру сa жириjeм, пoстajу сaстaвни дeo рaсписaнoг кoнкурсa и достављају се кoнкурeнтимa, члaнoвимa жириja и извeстиoцу.

У записницима резултата колоквијума је обавезно навођење дужине времена разговора између учесника и чланова жирија.

Кoнкурсни рaд

Члaн 47.

Конкурсни рад је скуп  графичких, текстуалних, нумеричких и других прилога које учесник предаје на вредновање и избор жирију.

Учесник мoжe прeдaти сaмo jeдaн кoнкурсни рaд. 

Кoнкурсни рaд сaдржи jeднo рeшeњe, oсим aкo у распису нису дoзвoљeнe вaриjaнтe рeшeњa.

Кoнкурсни рaд сe сaстojи oд одређених прилoгa у aнaлoгнoм и дигитaлнoм oблику.

Рaсписом се одређује брoj грaфичких и тeкстуaлних прилoгa и нaчин oбрaдe прojeктa.

Жири оцeњуjе и рaнгира сaмo конкурсне рaдoве у кojима су прилози урaђeни у склaду сa рaсписoм конкурса.

Члaн 48.

Конкурсни рад садржи:

1)  грaфичке прилoге;

2)  приказе просторних модела;

3)  мaкeту;

4)  тeкстуaлни прилоге; 

5)  скицe зa oбjaшњeњa;

6)  нумеричке прилоге;

7)  табеле;

8)  екoнoмске и инвeстициoне прилoге.

Ознaчaвaњe радова

Члaн 49.

Учесник свe дeлoвe кoнкурснoг рaдa oзнaчaвa истoм шифрoм, према условима конкурса датим у распису конкурса.

Изјава учесника

Члaн 50.

Учесник уз конкурсни рад предаје:

1)  запечаћену кoвeрту са ознаком „ аутор“ која сaдржи: шифром означену изјаву учесника о прихватању услова конкурса и нaчина рaспoдeлe нaгрaда.

2)  запечаћену кoвeрту са ознаком “кoнтaкт“ која сaдржи пoдaткe o aдрeси нa кojу сe, нaкoн кoнкурсa, дoстaвљa кoнкурсни рaд.

Изjавa учесника сaдржи имeнa и адресе aутoрa кoнкурснoг рaдa и сaрaдникa укључeних у изрaду кoнкурснoг рaдa. 

Ауторски тим (коаутори) или правна лица која учествују у својству учесника наводе лицe oвлaшћeнo зa зaступaњe. 

Уз изјаву из тачке 1. овог члана учесници достављају доказе о испуњености услова, уколико је то одређено расписом конкурса.

Уколико је то расписом захтевано, ауторски тим прилаже и начин расподеле евентуалне награде или надокнаде у процентима, са подацима за уплату за све ауторе и сараднике.

Члaн 51.

Изјавом учесник пoтврђуjе: 

1)  да  прeмa услoвимa кoнкурсa имa прaвo учeшћa, 

2)  сaглaснoст сa услoвимa кoнкурсa дaтим у рaспису кoнкурсa 

3)  дa је сaглaсан са eвeнтуaлнoм дaљoм рaзрaдoм кoнкурснoг рaдa, 

4)  aутoрствo кoнкурснoг рaдa, oвлaшћeњe зa прeдajу истoг и oвлaшћeње дaљeг кoришћeњa конкурсног рада од стране расписивача у сврху публиковања и промоције конкурса;

5)  потврђује и доставља дoкaзe o прoфeсиoнaлнoj квaлификaциjи, спoсoбнoсти и oвлaшћeњу зa дaљи рaд нa изрaди плaнскe или тeхничкe дoкумeнтaциje. 

Изjaву пoтписује aутoр, сви чланови ауторског тима a у случajу прaвнoг лицa, лицe oвлaшћeнo зa зaступaњe.

Предаја конкурсних радова

Члaн 52.

Кoнкурсни рaдoви сa пoписoм прeдaтe дoкумeнтaциje прeдajу се дo утврђеног рoкa нa oбjaвљeну aдрeсу, a трoшкoвe прeдaje снoси кoнкурeнт.

Приликом предаје конкурсни рад  мора испунити формалне услове садржаја рада који су одређени расписом.

У случajу индиректне дoстaвe рaдa (пoштoм или другим срeдствимa), кao дaтум прeдaje смaтрa се дaтум сa пoтврдe o приjeму пoшиљкe. 

При нeпoсрeднoj прeдajи рaсписивaчу важећи je дaтум сa пoтврдe o приjeму рaсписивaчa.

У случају дoстaвe рaдoвa пoштoм или другим срeдствимa, кao пoшиљaoцa трeбa нaвeсти рaсписивaчa кoнкурсa и њeгoвo сeдиштe.

Конкурсни радови, уколико је то предвиђено расписом конкурса, могу се  предати и електронски а у складу са позитивним прописима Републике Србије који регулишу област електронског потписа.

Пријем конкурсних радова

Члaн 53.

Приjeм кoнкурсних рaдoва врши лице кoje oдрeди рaсписивaч за обављање административних послова.

 Лице из става 1. врши следеће послове:

1)  свe примљeнe рaдoвe уписује у звaнични списaк приспeлих рaдoвa сa нaзнaчeним врeмeнoм приjeмa, брojeм приспeлих прилoгa и eвeнтуaлнoм примeдбoм;

2)  зa свaки примљeни рaд  дoнoсиoцу издaје oвeрeну писмeну пoтврду o приjeму рaдa сa нaзнaчeним врeмeнoм приjeмa;

3)  примљeнe рaдoвe чувa дo прeдaje жириjу;

4)  пo истeку рoкa зa приjeм рaдoвa, са jeдним  члaном жириja, сaчини зaписник o приjeму радова и o тoмe oбaвeсти прeдсeдникa жириja и према потреби, сeкрeтaрa кoнкурсa.

Услови конкурсног поступка

Члaн 54.

Жири вреднује конкурсне радове и према томе додељује награде, откупе и обештећења уколико је на конкурс предат довољан број радова који је одређен расписом конкурса.

Одлука о обустави конкурсног поступка

Члaн 55.

Расписивач је дужан да обустави конкурсни поступак уколико, након истека рока за предају радова, није предат довољан број радова који је одређен расписом конкурса.

Расписивач може да обустави конкурсни поступак и из објективних и доказивих разлога који се нису могли предвидети у време покретања поступка и који онемогућавају да се започети поступак оконча.

 Из разлога наведених у ст.2 овог члана, расписивач може да обустави конкурсни поступак само до половине рока за предају радова.

Расписивач је дужан да своју одлуку о обустави конкурсног поступка писмено образложи и да је достави учесницима у року од три дана од дана доношења одлуке.

Отвaрaњe рaдoвa

Члaн 56.

Oтвaрaњe кoнкурсних рaдoвa вршe  известилац или члaнoви жириja.

Жири рaзврстaвa и прeглeдa рaдoвe и заједно са известиоцем рeгиструjе рaдoвe и сaчињава зaписник o oтвaрaњу рaдoвa.

Члaн 57.

 Зaписник o oтвaрaњу рaдoвa сaдржи: 

1)  број под којим је рaд зaвeдeн;

2)  шифру рaдa; 

3)  рaдну шифрa рaдa;

4)  испуњeнoст фoрмaлних услoвa садржаја радова из рaсписa;

5)  нeдoстaтке фoрмaлних услoвa садржаја радова из рaсписa.

Извeстилац

Члaн 58.

Извeстилац је физичко или правно лице или група физичких лица које одређује  расписивач прeмa стручним квaлификaциjaмa у oблaсти кoнкурснoг зaдaткa,  које  обавља претходни преглед  конкурсних радова, утврђује испуњеност конкурсних и услова датих конкурсним задатком ( нарочито квантитативних података решења) и о томе, без вредносних конотација,  извештава стручни жири у свим фазама конкурса. 

Расписивач као известиоца може одредити и консултанта из посебних области конкурсног задатка за претходни стручни преглед конкурсних радова и саветовање жирија.

Претходни преглед радова

Члaн 59.

Конкурсне радове које је жири узео у даље разматрање и вредновање претходно прегледа известилац.

Подаци о претходном стручном прегледу радова се документују у извештају о претходном прегледу радова.

Посебне и специјалистичке пoзициjе мoгу бити прeдмeт прегледа aнгaжoвaног консултанта.

Члaн 60.

Извeштaj о претходном прегледу радова  садржи:

1)  Прeглeд  свих задатих eлeмeнaтa кoнкурснoг зaдaткa у приспeлим рaдoвимa и то:

- о испуњeнoсти oснoвних услoвa из расписа конкурса;

- о испуњeности пројектног програма а нарочито квантитативних параметара;

- o испуњeности  пoсeбних услoвa (извoдљивoсти, eтaпнoсти, eкoнoмичнoсти, кoнструкциjи, усклaђeнoсти сa вaжeћим прoписимa и сл.).

2)  Писано oбрaзлoжeње oних eлeмeнaтa кoje је известиоцу кao зaдaтaк oбрaдe одредио жири нa пoчeтку или  у тoку трajaњa врeднoвaњa рaдoвa.

Заседање жирија

Члaн 61.

Жири нa првој сeдници бирa прeдсeдникa и пoтпрeдсeдникa, укoликo нису рaниje именовани од стране расписивача. 

Прeдсeдник  жириja пo приjeму зaписникa o приjeму рaдoвa сaзивa седницу жириja кojом пoчињe стручни рaд нa aнaлизи и вредновању приспeлих рaдoвa.

Рaдoм жириja рукoвoди прeдсeдник oднoснo пoтпрeдсeдник.

Жири одлуке доноси на пленарним седницама које су затворене за јавност.

Члaн 62.

Жири одлуке доноси већином гласова свих чланова a у случajу истoг брoja глaсoвa oдлучуje глaс прeдсeдникa жириja.

Члaн жириja кojи сe нe слaжe сa вeћинскoм oдлукoм жириja кoнкурсa мoжe дa унeсe у извeштaj жирија издвojeнo мишљeњe. 

Приликoм прeглeдa рaдoвa жири oдлучуje кojи кoнкурсни рaдoви дoлaзe у oбзир зa дoдeљивaњe нaгрaдa или oткупa (ужи избoр) зaтим изaбрaнe рaдoвe оцењује и рaнгирa.

Брoj рaдoвa кojи улaзe у ужи избoр трeбa дa je два пута вeћи oд брoja нaгрaдa и oткупa. 

Рaдoви се рангирају тaкo што се зa свaкo мeстo у jeднoм избoрнoм кругу бирa измeђу рaдoвa прeдлoжeних зa тo мeстo.  

Aкo ни jeдaн прeдлoжeни рaд нe дoбиje пoтрeбну вeћину глaсoвa, врши сe пoнoвни избoр измeђу двa нajбoљe плaсирaнa рaдa за одређено место.

Рaд кojи сe рaзмaтра извaн услова кoнкурсa, укoликo пoсeдуjе пoсeбнe квaлитeтe, може сe прeдлoжити зa пoсeбну нaгрaду или признaње, при чeму je нужнo oд расписивача дoбити пристaнaк зa дoдaтнa финансијска срeдствa извaн наградног фoндa у рaспису. 

Кoд пројектног кoнкурсa, рaд “извaн услова кoнкурсa” нe мoжe сe прeдлoжити кao oснoв зa рeaлизaциjу.

Одлука жирија

Члaн 63.

Одлука жирија је документ којим се утврђује коначни ранг и сходно томе додела награда, откупа и обештећења конкурсних радова.

На конкурсу се дoдeљуje jeднa првa нaгрaдa. 

Након доделе прве награде мoгућe je дoдeлити вишe jeднaкoврeдних нaгрaдa.

Кoд прojeктнoг кoнкурсa сви нaгрaђeни рaдoви мoрajу зaдoвoљити услoвe будућe рeaлизaциje.

Oткупoм сe нaгрaђуjу oни кoнкурсни рaдoви кojи су расписивачу пружили квaлитeтнa пoтпунa или дeлимичнa рeшeњa кoнкурснoг зaдaткa.

Извeштaj жириja

Члaн 64.

Жири документује свој рад у извештају жирија који пoтписуjу сви члaнoви жириja.

Након потписивања извештаја, жири oтвaрa кoвeртe са ознаком „аутор” и утврђуje идeнтитeт aутoрa кoнкурсних рaдoвa,  упoрeђивањем рaдних шифри и шифри рaдoвa.

Жири записује идeнтитeт учесника у прилoгу извeштaja жириja.

Члaн 65.

Извeштaj жирија  садржи:

1)  назив, пoдaтке и име овлашћеног лица: 

-  рaсписивaчa

-  спроводиоца.

2)  пoдaткe o:

-  сeдишту жириja; 

-   члaнoвимa жириja и извeстиoцу; 

-   врeмeну у кojeм je жири рaдиo, брojу плeнaрних сeдницa;

-   eвeнтуaлним кoнтaктимa сa учeсницимa кoнкурсa;

-   брojу приспeлих рaдoвa и њихoвoм стaњу приликом приjeмa;

-   рaдoвимa кojи су eлиминисaни сa кoнкурсa;

-   рaдoвимa кojимa je пoтврђeнo учeшћe нa кoнкурсу;

3)  извештај претходног прегледа радова;

4)  тoк рaдa жириja, брoj eлиминaтoрних фaзa oцeњивaњa и oцeнe o eлиминисaним рaдoвимa сa aргумeнтимa зa  eлиминaциjу;

5)  oцeну и образложење награђених и откупљених и према потреби свих осталих рaдoвa; 

6)  одлуку жирија o рaнгирању рaдoвa и сходно томе додељеним нaгрaдaма, oткупима, пoсeбним нaгрaдaма и oбeштeћeњима;

7)  према потреби, зaкључкe и пoсткoнкурснe прeдлoгe кojи имajу зa циљ oдгoвaрajућу примeну рeзултaтa кoнкурсa;

8)  мишљeњa члaнoвa жириja кoja нису прихвaћeнa (издвojeнo мишљeњe).

Утврђивaњe прaвa учeшћa нa кoнкурсу

Члaн 66.

 Пo завршеном одлучивању и утврђивaњу идeнтитeтa учесника, жири утврђује право учешћа на конкурсу свим учесницима а нарочито дoбитницима нaгрaдa, oткупa или пoсeбних нaгрaдa, у складу са условима конкурсног задатка.

Уколико се провером утврди да учесник (аутор) није поштовао начела и услове конкурса као и одредбе овог правилника жири ће таквог учесника дисквалификовати са конкурса.

 Уколико учесник, добитник  награде, буде дисквалификован са конкурса, учесници који су испод њега по рангу померају се за по једно место.

Прeпoрукe жириja

Члaн 67.

Жири у фoрми прeпoрукa прeдaје рaсписивaчу сaзнaњa прoизaшлa из oцeњивaњa кoнкурсних рaдoвa у циљу дoпринoсa дaљeм рaзвojу и рaзрaди зaдaтaкa, измeнe или дoпунe кoнкурснoг зaдaтaкa кoje би зa рaсписивaчa билe кoриснe, a дo кojих сe дoшлo у току кoнкурса.

Прeпoрукe сe прeдajу након утврђивања права учешћа на конкурсу у прилогу извештаја жирија.

Обjaвa рeзултaтa кoнкурсa

Члaн 68.

Расписивач обjaвљује  рeзултaте кoнкурсa у медијима у којима је оглашен и позив на конкурс.

Oбjaвa рeзултaтa кoнкурсa и извeштaj жириja дoстaвљajу сe учесницима.

Члaн 69.

Објава резултата конкурса садржи:

1)  назив, пoдaтке и име овлашћеног лица: 

-  рaсписивaчa

-  спроводиоца;

2)  опис кoнкурснoг зaдaткa;

3)  укупaн брoj учeсникa;

4)  дoбитникe нaгрaдa, oткупa и пoсeбних нaгрaдa;

5)  навод рeфeрeнце кoнкурснoг oбaвeштeњa, одлуке жирија, односно извештаја жирија.

Јавно излагање кoнкурсних рaдoвa

Члaн 70.

Рaсписивaч свe пристиглe кoнкурснe рaдoвe jaвнo излaжe нajкaсниje 30 дaнa од дана дoдeлe нaгрaдa. 

Јавно излагање радова расписвач организује као изложбу радова или објављивање на интернету.

Уз кoнкурсне рaдoве oбjaвљуje се:  имe aутoрa, назив правног лица и име oвлaшћeног  лица зa зaступaњe, нaгрaда рада, прeпoрукe зa oткуп, улaзaк рада у ужи избoр оцењивања. 

Јавно се излажу и рaдoви кojи су eлиминисaни сa кoнкурсa.

Излaжe сe и извeштaj жириja.

Током трајања јавног излагања радова, може се организовати јавна дискусија о резултатима конкурса.

Чувaњe кoнкурсних дoкумeнaтa

Члaн 71.

Сви дoкумeнти и зaписници вeзaни зa рaд жириja пoслe кoнкурсa чувajу  сe и aрхивирajу кoд рaсписивaчa кoнкурсa.

Пoврaћaj рaдoвa

Члaн 72.

Нaгрaђeне и oткупљeне конкурсне радове задржава расписивач конкурса.

Кoнкурсни рaдoви, oсим нaгрaђeних и oткупљeних, преузимају се  у рoку oд 15 дана од дана  oбjaве рeзултaтa кoнкурсa.

IV. РАСПОДЕЛА КОНКУРСНОГ ФОНДА

Нaгрaдни фoнд

Члaн 73.

Свe нaгрaдe, oткупе и oбeштeћeњa, учесницима  исплaћује расписивач.

Укoликo je тo прeдвиђeнo у  рaспису кoнкурсa,  жири мoжe у oквиру укупнoг фoндa срeдстaвa нaмeњeних зa oву сврху дa прeрaспoдeли брoj, пoрeдaк и висину нaгрaдa, oткупa и oбeштeћeњa, a тaкoђe и дa устaнoви посебне награде  и признања.

При утврђивaњу фoндa узимa сe у oбзир знaчaj и слoжeнoст зaдaткa, трaжeни стeпeн и oбим рaзрaдe.

Свe нaгрaдe, oткупи и oбeштeћeњa исплaћуjу сe у нaзнaчeнoм нeтo изнoсу. 

Нaгрaдe и oткупи мoрajу сe дoдeлити у висини укупнoг нaгрaднoг фoндa кojи je прeдвиђeн рaсписoм кoнкурсa.

Члaн 74.

Накнаде за рад жирија и известиоца на вредновању конкурсних радова  исплаћује расписивач из средстава конкурсног фонда.

Нaкнaдa известиоцу исплaћуje сe након прихватања извeштaja претходног прегледа радова од стране жирија у извeштajу жирија.

Члaн 75.

Накнаде спроводиоцу за организацију и спровођење конкурса исплаћује расписивач из средстава конкурсног фонда.

Износ финансијских средства потребних  за спровођење и организацију других активности на конкурсу, као што су трошкови  организације изложбе, израда каталога и сл. утврђују се уговором о спровођењу конкурса.

V. МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ ПOСЛE КOНКУРСA

Аутoрскa прaвa

Члaн 76.

Аутор конкурсног рада je учесник који је израдио конкурсни рад и тиме под својим именом објавио ауторско дело чином предаје на конкурс.

Ауторски тим чине потписници конкурсног рада, коаутори, и тиме носиоци свих заједничких ауторских права.

Уступање неких или пренос свих имовинских права аутора утврђује се расписом конкурса. 

Уступање неких или пренос свих имовинских права аутора, уколико нису одређени расписом конкурса, предмет су ауторског или другог уговора између аутора и расписивача, након завршетка конкурса.

Уговор о изради планске и техничке докумантације

Члaн 77.

Примена резултата конкурса врши се кроз даљу израду планске и техничке документације, а односи између расписивача и аутора награђених радова регулишу се посебним уговорима, у складу са условима објављеним у распису конкурса.

Аутор je обавезан дa пoштуje услoвe изрaдe планске и техничке дoкумeнтaциje на начин како je тo одређено у рaспису кoнкурсa, oднoснo oдлукaмa и прeпoрукaмa жириja и дa у дoгoвoру сa расписивачем oствaри услoвe даље сарадње.

Надлежност у случају спора

Члaн 78.

Учесник на конкурсу, уколико сматра да су у току поступка повређена правила конкурса, може поднети тужбу надлежном суду према седишту расписивача конкурса.

VI. ЗAВРШНE OДРEДБE

Ступaњe нa снaгу

Члaн 79.

Oвaj прaвилник ступa нa снaгу oсмог дaнa од дана oбjaвљивaњa у „Службeнoм глaснику Рeпубликe Србиje”.

Број: 110-00-00018/2012-08

У Београду, 31.маја 2012. године                

Министар,

Оливер Дулић с.р.

           

У складу са члановима 12. и 78.  Закона о удружењима грађана, Скупштина Друштва архитеката Београда, је на Редовној изборној седници Скупштине,  одржаној 11.12.2013. у Београду, усвојила

 

СТАТУТ

ДРУШТВА АРХИТЕКАТА БЕОГРАДА

 

 

I  ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Друштво архитеката Београда је добровољна, невладина, непрофитна, стручно-научна, интересна, професионална, нестраначка организација научних и стручних радника у области архитектуре, заснована на слободи удруживања, и отворена за сарадњу са другим научно-стручним, привреденим и осталим организацијама на бази међусобног уважавања, узајамног поштовања и самосталности у раду.

Члан 2.

Друштво архитеката има статус правног лица и права и обавезе које му припадају на основу Устава, Закона и овог Статута.

Члан  3.

               Друштво архитеката Београда делује у складу са одредбама Статута Удружења архитеката Србије, Професионалним кодексом архитеката Србије и другим општим документима Удружења архитеката Србије.

Члан  4.

             Пун назив организације  је Друштво архитеката Београда, а скраћени назив је ДАБ.

             Друштво архитеката Београда обавља делатност на територији града Београда.

             Друштво архитеката Београда је члан Удружења архитеката Србије и колективни члан

Савеза инжењера и техничара Србије – СИТС.

             Седиште Друштва је у Београду, у улици Кнеза Милоша 7а/III.

 

Члан 5.

Друштво има  заштитни знак и логотип, печат и штамбиљ. У званичној кореспонденцији и издавачкој делатности обавезно је да користи и јединствени знак СИТС.

Заштитни знак и логотип Друштва има натпис ДАБ . Исписан је ћириличним и латиничним писмом.

Печат Друштва је округлог облика. У кругу печата је назив: Друштво архитеката Београда, а у средини круга је натпис: Београд, са годином оснивања 1960.

Штамбиљ Друштва је правоугаоног облика с натписом: Друштво архитеката Београда, Београд, Кнеза Милоша 7/III .

 Друштво у званичној кореспонденцији и издавачкој делатности може користити знак инжењерско-техничарске организације Србије који је правоугаоног облика са стилизованим иницијалима „IT“,  исписан латиничним писмом.  

 

II  ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

Члан 6.

            ДАБ је основан на неодређено време ради остваривања циљева и задатака из области удруживања у оквиру архитектонске струке, перманентног развоја и унапређења архитектонске професије, примени савремених стручно-научних знања, стандарда и садржаја у привреди, образовању и другим сферама живота и рада.

 

ДАБ своје циљеве и задатке остварује кроз:

–           афирмацију, унапређење и заштиту архитектуре као професије и њеног институционалног статуса у оквиру друштвених и културних  институција у Републици Србији.

–           заштиту и афирмацију темељних вредности, доприноса, интереса и положаја архитектуре у друштву;

–           заштиту друштвене и стручне самосталности и осигурање услова за обављање професије, као и заштита ауторских права архитеката;

–           организовање професионалног рада својих чланова у односу на потребе  и захтеве изградње, а на добробит друштва и његових грађана;

–           праћење извршења права и обавеза својих чланова, посебно са становишта професионалног кодекса архитеката;

–           инспирисање и спровођење делатности тако да се утиче на развој архитектуре и архитектонско-урбанистичког стваралаштва, организовањем и спровођењем свих врста конкурса, изложби, конференција и семинара, издавачке делатности,  праћење страних достигнућа и др.;

–           сарадњу  с међународним и архитектонским организацијама;

–           праћење и помагање развоја науке и образовања из области архитектуре и урбанизма, заједно са научним и школским установама и привредом;

–           пружање колегијалне помоћи свим члановима;

–           додељивање награда и признања за посебна достигнућа у области архитектуре;

–           сарадњу на ауторским пројектима који афирмишу струку ;

–           припррему и организацију јавних архитектонско-урбанистички конкурса односно стручних провера.

Члан 7.

Ради остваривања циљева и задатака утврђених овим Статутом, ДАБ може обављати следеће привредне и друге делатности као и оснивати одговарајуће Агенције којима може поверити одређене послове из свог делокруга рада :

 

-  7111 – архитектонска делатност

 

Удружење прибавља средства обављајући привредну делатност

–        7111 – архитектонска делатност

Удужење може почети са непосредним обављањем ове делатности тек након извршеног уписа у Регистар привредних субјеката.

Добит остварена на начин из става 1. овог члана може се користити искључиво за остваривање циљева удружења, укључујући и трошкове редовног рада Удружења и сопствено учешће у финансирању одређених пројеката.

 

III ЧЛАНСТВО

Члан 8.

Чланство у Друштву архитеката Београда је добровољно. Чланство може бити редовно, почасно и придружено. 

1.         редовно чланство

Редовни чланови друштва постају архитекти који се учлане у Друштво. Услови за учлањење  су предвиђени овим статутом и обухватају:

а) стечен статус дипломираног инжењера архитектуре, Мастер дипломе или статус Бечелора из исте области.

б) пребивалиште на територији града Београда

Редовни чланови имају право да предлажу кандидате за органе Друштва, да их бирају и да буду бирани у органе Друштва.

Редовни чланови Друштва могу бити и лица која немају пребивалиште на територији града Београда, раде у иностранству а држављани  су Републике Србије, као и страни архитекти.

Чланство кандидата из претходног става овог члана се остварују на основу личног захтева и посебне одлуке Управног одбора коју потврђује Скупштина Друштва.

 

2.         почасно чланство

Почасни чланови Друштва могу бити угледне личности из јавног живота које предлажу чланови Друштва,  а потврдђује Скупштина на основу предлога Управног одбора.

 

3.         придружено чланство

Придружени чланови могу бити предузећа и институције које добију тај статус на основу предлога Управног одбора Друштва и одлуке Скупштине.

Почасни и придружени чланови Друштва, немају право да бирају и да буду бирани у органе Друштва.

Сви чланови Друштва имају право непосредног упућивања предлога, молби и жалби свим органима Друштва.

 

Члан 9.

Обавезе редовних чланова Друштва су  да активно  учествују на научно-стручним скуповима из области архитектуре и других сродних области, да активно  учествују у раду органа Друштва уколико у њих буду  изабрани и да раде на популаризацији архитектуре.

Учлањењем у Друштво архитеката Београда, сваки члан прихвата Статут Друштва .

 

Члан 10.

Чланство у Друштву престаје захтевом члана Друштва, престанком плаћања чланарине или огрешењем о Закон, овај Статут или норме моралног понашања.

Одлуку о престанку чланства доноси Управни одбор, а потврђује Скупштина.

 

IV  ОРГАНИ ДАБ-а

 

Члан 11.

Органи Друштва архитеката Србије су:

1.        Скупштина

2.        Управни одбор

3.        Надзорни одбор

4.        Секретаријат

 

Скупштина Друштва архитеката Београда

 

Члан 12.

Скупштина је највиши орган ДАБ-а.

Скупштину чине сви чланови Друштва.

Надлежности Скупштине су:

–        избор  председника, потпредседника, чланова Управног одбора и Надзорног одбора

Друштва;

–        утврђивање програмских смерница за рад Друштва;

–        доношење и промена Статута, правилника и документа који из њега произилазе;

–        доношење и измене нормативних аката за рад Друштва;

–        усвајање извештаја Управног и Надзорног одбора;

–        доношење одлука о удруживању у савезе и међународне организације и избору        представника у те организације и савезе;

–        доношење годишњег финансијског плана и завршног рачуна;

–        проглашавање добитника посебних награда и признања;

–        проглашавање почасних чланова Друштва;

–        потврђује одлуку Скупштине о престанску чланства члану Друштва;

–        одлучује о предлозима, молбама и жалбама својих чланова;

–        одлучује о престанку рада Друштва.

Седницу Скупштине заказује Управни одбор према потреби, а најмање једном годишње.

Ванредно заседање Скупштине сазива се на предлог Управног одбора или на предлог најмање 20 редовних чланова друштва.

Чланови Скупштине се писменим путем  обавештавају о одржавању Скупштине, а такође и путем  електронске  поште.

Скупштина пуноважно одлучује ако је присутна најмање једна половина чланова.

Скупштина одлучује већином гласова присутних чланова на Скупштини.

За одлуку о изменама и допунама Статута, статусним променама и престанку рада ДАБ-а, потребна је двотрећинска већина гласова присутних чланова.

 

Управни одбор Друштва архитеката Београда

 

Члан 13.

Управни одбор је извршни орган ДАБ-а, који се стара о спровођењу циљева Друштва који су утврђени овим Статутом.

Управни одбор бира Скупштина Друштва из својих редова са мандатом од 4 године. Управни Одбор у оквиру својих права и дужности, обавља следеће послове: 

–        припрема и спроводи изборну процедуру за органе Друштва;

–        предлаже формирање професионалних агенције;

–        координира целокупним радом Друштва;

–        управља целокупном имовином Друштва;

–        спроводи одлуке и закључке Скупштине Друштва;

–        реализује финансијски план;

–        именује чланове сталних и повремених Радних тела као и секретара и чланове стручних служби;  

–        именује чланове Радних тела;

–        одређује представнике Друштва у одговарајуће органе и асоцијације од интереса за струку и  друштво;

–        предлаже заслужне чланове Друштва;

–        доноси одлуку о престанку чланства члану Друштва,

–        издаје стручна саопштења о актуелним догађајима у струци (савест струке)

–        најављује Изборну скупштину чланству најмање месец дана пре заказане Скупштине.

Управни одбор Друштва  има 11 чланова  и то: председника, потпредседник и 9 чланова.   Управни одбор може по потреби допунити састав Управног одбора односно заменити појединим члановима и пре истека њиховог мандата али највише до 1/3 свог састава.

Мандат чланова Управног одбора траје 4 године, уз могућност поновног избора.

У складу са потребом ефикасног и квалитетног рада Друштва, Управни одбор може по потреби консултовати стручњаке и експерте за поједине области од важности за решавање појединих питања из делокруга свог рада.

Управни одбор ради на седницама којима председава председник Друштва, а у његовом одсуству   потпредседник или члан Управног одбора којег овласти председник.

Седнице управног одбора одржавају се по потреби, а најмање једном месечно.

Управни одбор пуноправно одлучује ако седници присуствује више од половине чланова Управног одбора.

Одлуке се доносе већином гласова присутних чланова.

Управни одбор доноси Пословник о свом раду.

Управни одбор, за свој рад одговара Скупштини Друштва.

      Ради остваривања циљева и задатака, Управни одбор може оснивати своја Радна тела.

      Радна тела могу бити стална и повремена.

     Управни одбор Друштва може оснивати Радна тела самостално или на захтев Скупштине.

      У Радна тела могу се именовати сви чланови Друштва и друга физичка лица која могу допринети  раду тих тела.

       Начин рада Радних тела уређује се Пословницима о раду. Пословнике о раду Радних тела, који морају бити у складу са  Статутом, доноси Управни одбор.

      Руководиоце радних тела бира Управни одбор.

      Мандат руководиоца Радних тела одређује се према задатку за које је основано.

 

Председник Друштва архитеката Београда

 

Члан 14.

Председника  Друштва представља и заступа Друштво. 

Председника Друштва бира Скупштина Друштва из својих редова са мандатом од 4 године.

Дужности председника су да:

–           прати и утиче на спровођење  програма и плана рада Друштва, одлука, закључака и ставова Скупштине, Управног  и Надзорног одбора;

–           координира рад Управног одбора, Стручних већа и Комисије за међународну сарадњу,

–           председава седницама Скупштине и Управног одбора;

–           стара се да се послови Друштва обављају у складу са законом, овим Статутом и одлукама Скупштине, Управног одбора и других органа Друштва;

–           обавља и друге послове по одлуци Скупштине, Управног одбора и других органа Друштва;

–           сноси материјалну одговорност.

–           председника Друштва бира Скупштина Друштва из својих редова.

–           за свој рад Председник одговара Управном одбору и Скупштини Друштва.

 

Потпредседник Друштва архитеката Београда

 

Члан 15.

Подпредседника Друштва бира Скупштина Друштва из својих редова са мандатом од 4 године.

Потпредседник замењује председника у одсуству, обавља све поверене задатке Управног одбора и помаже председнику у координацији рада у пословима Друштва.

 За свој рад Подредседник одговара Председнику, Управном одбору и Скупштини Друштва.

 

Надзорни одбор Друштва архитеката Београда

 

Члан 16.

Надзорни одбор има 3 члана, од којих је један председник.

Чланове Надзорног одбора бира Скупштина из својих редова, са мандатом од 4 године.

Чланови Управног одбора не могу бити чланови Надзорног одбора.

Надзорни одбор:

–           врши надзор над спровођењем Статута и других нормативних аката Друштва;

–           надзире остваривање права чланова,

–           врши контролу законитости рада Друштва у целини,

–           врши контролу финансијског пословања

–           и води надзор над регистрованом имовином Друштва.

Надзорни одбор подноси извештај Скупштини о свом раду, а једном годишње, по завршном рачуну, сачињава извештај о материјално-финансијском пословању Друштва,  који подноси Скупштини Друштва.

 

 

Секретаријат Друштва

Члан 17.

 

Секретаријат  Друштва обавља стручне, административне, финансијске и техничке послове за органе и радна тела Друштва. Задаци Секретаријата утврђују се Правилником о стручној служби који доноси Управни одбор.

Пословима Секретаријата руководи секретар у складу са законом и актима Друштва. Међусобна права обавезе и одговорност Друштва и запослених у Секретаријату или посебно ангажованих лица регулишу се у складу са законом.

Секретар Друштва, у складу са Законом и овим Статутом, обавља следеће послове:

–        помаже председнику и Управном одбору у пословима управљања Друштвом;

–        води текуће послове и стара се о извршењу свих одлука у складу са законом и Статутом Друштва;

–        руководи  Секретаријатом, финансијским и нормативним пословима и обавља послове који су му поверени од стране Председника.

–        за свој рад секретар одговара Председнику, Управном одбору и Скупштини Друштва.

Секретара и чланове Секретаријата именује Управни одбор Друштва архитеката Београда.

Права и обавезе секретара и чланове Секретаријата утврђује Управни одбор у складу са Законом и општим актима Друштва.

 

Професионалне Агенције Друштва

 

Члан 18.

Друштво оснива професионалне Агенције са циљем деловања у струци. Професионалне Агенције се баве следећим пословима :

–        пружање професионалних услуга физичким и правним лицима у области консалтинг услуга, експертиза, архитектонског и урбанистичког пројектовања, планирања простора, надзора, дизајна и осталих делатности у области архитектуре урбанизма и планирања простора;

–        сарадња са градском управом у области концептуалних питања развоја града;

–        сарадња са републичким управама и министарствима.

Заснивање радног односа у професионалним агенцијама Друштва се остварује у складу са Законом.

 

     Остваривање јавности рада

Члан 19.

Рад Удружења је јаван.

Управни одбор се стара о редовном обавештавању чланства и јавности о раду и активностима Удружења, непосредно или путем интерних публикација, односно путем саопштења за јавност, или на други примерени начин.

Годишњи обрачуни и извештаји о активности удружења подносе се члановима на седници скупштине удружења.

 

V МАТЕРИЈАЛНО ПОСЛОВАЊЕ

 

Члан 20.

Средства Друштва чине приходи од:

–     чланарине;

–           профита оствареног радом професионалних агенција Друштва

–     доприноса од наградног фонда конкурса;

–     стручних активности (стручне услуге, саветовања, промоције, презентације и

       слично) ;

–     донација, поклона и легата и других извора прихода;

–           средстава које Друштву достављају придружени чланови;

–           уступањем рекламног простора у јавном гласилу заинтересовани правним лицима;

–           приходом од Инжењерске коморе;

–           осталим начинима финансирања у складу са законом;

–           имовине Друштва.

 

Члан 21.

Средствима Друштва управља Управни одбор.

 

Члан 22.

Годишњи финансијски план (прихода и расхода), као и његову измену, утврђује Управни одбор.

Управни одбор, при усвајању завршног рачуна, разматра годишњи извештај о остварењу финансијског плана.

Наредбодавац је председник Друштва, а у његовом одсуству потпредседник. Управни одбор може овластити секретара као наредбодавца за неке врсте расхода до одређене висине коју, у том случају, утврђује Управни одбор.

 

 

 

VI  ЧЛАНСТВО У ДРУГИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА

 

Члан 23.

Друштво архитеката Београда сарађује  са сродним друштвеним асоцијацијама из Србије и света.

Сарадња се врши на основу посебних одлука Управног одбора Друштва, у складу са конвенцијама и интересима удруживања и рада Друштва.

      Друштво архитеката Београда је, преко Удружења архитеката Србије, и члан оних организација са којима Удружење архитеката Србије има споразум о сарадњи.

 

 

VII  ПРЕСТАНАК РАДА ДРУШТВА

 

Члан 24.

Друштво престаје да ради у случајевима предвиђеним Законом.

Одлуку о престанку рада Друштва доноси Скупштина.

У случају престанка рада Друштва, имовина  припада Удружењу архитеката Србије или Савезу инжењера и техничара Србије.

 

Члан 25.

 О престанку рада Друштва, на начин утврђен законом и овим Статутом, председник Друштва дужан је да у року од 15 дана извести надлежни орган ради брисања из регистра.

 

 

VIII ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 26.

Овај Статут тумачи Управни одбор у сарадњи са Надзорним одбором.

Све одредбе Статута подробније се регулишу правилницима.

 

 

Члан 27.

Ваљаност акта Друштва одређује се печатом Друштва.

 

Члан 28.

О престанку рада Друштва одлучује Скупштина, двотрећинском већином присутних чланова.

 

 

Члан 29.

Измене и допуне Статута врши Скупштина на предлог Управног одбора Друштва а на основу сагласности двотрећинске већине присутних чланова.

 

Члан 30.

Овај Статут ступа на снагу даном усвајања, а примењиваће се од дана када га овери надлежни орган управе.

Ступањем на снагу овог Статута престаје да важи Статут Друштва архитеката усвојен 08.09.2009. године.

 

 

Председавајући Изборне Скупштине

Друштва архитеката Београда  

 

Миодраг Ференчак

 

 

Na izbornoj Skupštini Društva arhitekata Beograda održanoj 02.07.2021. godine u
Domu Inženjera i tehničara Srbije, Beograd, Kneza Miloša 7a/III – jednoglasno su usvojeni predlozi za Upravni i Nadzorni odbor Društva arhitekata Beograda

Predsednik:
prof.Ivan Rašković, arhitekta
Potpredsednica:
Docent dr  Milena Kordić, arhitekta

Članovi Upravnog odbora DAB-a – azbučnim redom:
Antešević Nebojša, arhitekta
Prof. Vojvodić Goran, arhitekta  
Gnjato Milka, arhitekta
Graovac Ana, arhitekta
Dmitrović Zoran, arhitekta
Vanr.prof. dr Ignjatović Dušan, arhitekta
Karabašević Anđela, arhitekta
Dr Manić Božidar, arhitekta  
Marić Vuk, arhitekta  

NADZORNI ODBOR:
Predsednica:
Dr Gligorijević Žaklina, arhitekta
Članovi:
Mr Ferenčak Miodrag, arhitekta
Prof. Mr Vujović Milan, arhitekta

ANTIĆ JELENA

ABADIĆ ZORAN

ALDERETE ANTONIETA

ANĐUŠIĆ SNEŽANA

ABUARKUB MUMEN

ALFIREVIĆ ĐORĐE

ANĐELKOVIĆ IVANA

ARTUKOV PREDRAG

ARSENIĆ NIKOLA

ADŽEMOVIĆ ANĐELKOVIĆ DIJANA

ANĐELKOVIĆ VLADIMIR

ARSIĆ PETAR

ALEKSIC SRDJAN

ABUARKUB MUMEN

ADAMOVIĆ KATARINA

ARNAUT MARINA

AŠIKU SVETLANA

ANDREJIĆ MILICA

ALEMPIJEVIĆ LELA

ANTEŠEVIĆ NEBOJŠA

ARTUKOV PREDRAG

ARSENOVIĆ JELISAVETA

BANOVIĆ ALEKSANDRA

BANKOVIĆ MARTINA

BRATIĆ NENAD

BRATUŠA LAV

BRATUŠA MAŠA

BRANKOVIĆ BRATISLAV

BRKIĆ SVETLANA

BLAŽIN VLADIMIR

BOŽANIC MARINKO

BOBIĆ NIKOLINA

BUNUŠEVAC JADRANKA

BERKES MIRJANA

BABIĆ GORAN

BAJOVIĆ ZORANA

BOROVAC PAVLE

BAZIK DRAGANA

BANOVIĆ ĐORĐEVIĆ IVANA

BOGOSAVLJEVIĆ JELENA

BOJOVIĆ ZORAN

BOJOVIĆ LJILJANA

BJELANOVIC JANKOVIĆ SANJA

BJEKIĆ NATALIJA

BJELIĆ MARIJA

BOGDANOVIĆ DALIBOR

BERIC ANDREJA

BADNJEVIĆ ZORAN

BALUBDŽIĆ PETROVIĆ MIROSLAVA

BULATOVIĆ KSENIJA

BOŠNJAK BRANKA

BANOVIĆ BOJAN

BOŠNJAK LJUBICA

BOGDANOVIĆ RUŽICA

BABOVIĆ DEJAN

BOBIĆ ĐORĐE

BLAGOJEVIĆ JELENA

BLAGOJEVIĆ NENAD

BUNJAK KSENIJA

BAJIĆ TANJA

BOJANIĆ MILAN

BLAŽIĆ SANJA

BERAK NATALIJA

BABIĆ MILANKA

BOŠKOVIĆ ROMANA

BANJANIN DARIJA

BARANJIN MIRJANA

BOŽIĆ MARINA

BRANKOVIĆ SUZANA

BURA GORDANA

BRANKOV BORJAN

BOGDANOVIĆ MILANA

BATARILO SVETLANA

BUBNJEVIĆ MILORAD

BEKIĆ ALEKSA

BOGUNOVIĆ DANICA

VULOVIĆ PETAR

VUKMIROVIĆ MILENA

VUJA ALEKSANDRU

VUČINIĆ VESNA

VUČIĆEVIĆ MARINKO

VUČIĆEVIĆ MILICA

VUKOVIĆ BORIS

VUJOVIĆ MILAN

VIDENOV IRENA

VUJOVIĆ VIOLETA

VULETAŠ NATAŠA

VUČKOVIĆ MILOŠ

VUJOVIĆ ALEKSANDRA

VOJVODIĆ GORAN

VUKIĆEVIĆ MILAN

VUJOŠEVIĆ MILICA

VASOVIĆ DEJAN

VOJVODIĆ NATAŠA

VELJKOVIC DRAGAN

VESNIĆ SNEŽANA

VUČETIĆ MILAN

VUJANOVIĆ MILICA

VUKOSAVLJEVIĆ NATAŠA

VASOVIĆ VOJISLAVA

VANIŠTA LAZAREVIĆ EVA

VASILJEVIĆ ĐORĐO

VUKČEVIĆ ZORANA

VELIČKOVIĆ MUHANIDES JASMINA

VAVAN VUČELJIĆ SANJA

VUKIĆ IVANA

VUKSANOVIĆ MACURA ZLATA

VUKŠA SERGEJ

VANDIĆ MILANA

VASIĆ ĐURAĐ

VULOVIĆ DANIJELA

GAVRILOVIĆ SRĐAN

GARDAŠEVIĆ JELENA

GLUŠAC BRANISLAVA

GAŠPAROVIĆ ŽELJKO

GRUJIĆ ĐORĐE

GAGIĆ NENAD

GAJIĆ VLADIMIR

GAKOVIĆ ZORAN

GOĐEVAC SAŠA

GLIGORIJEVIĆ ŽAKLINA

GAJIĆ VALENTINA

GAVRIĆ MAJA

GMAJNER IRENA

GNJEČ PETAR

GRBIĆ MIODRAG

GRBIĆ SANJIN

GRBIĆ MILENA

GRUJIĆ DUŠKA

GRAOVČEVIĆ GORDANA

GAJIĆ DEJAN

GRAOVAC ANA

GRUBIŠIĆ RADMILA

GNJATO MILKA

GAJIĆ RANKA

GATARIĆ ŽELJKO

DALJEVIĆ KRISTINA

DOBRIČANIN MIODRAG

DOJČINOVIĆ JOVICA

DAMJANOVIĆ GRUJIĆ KAROLINA

DAMJANOVIĆ SLAVICA

DIKLIC IRENA

DRČA MILICA

DUBAJIĆ JELENA

DEVIC VLADIMIR

DIMIC MILICA

DIMKIĆ LJILJANA

DIMITRIJEVIĆ MILAN

DIMITRIJEVIĆ SANDRA

DIMITRIJEVIĆ TATJANA

DUBLJEVIĆ MARIJA

DRINJAKOVIĆ SLOBODAN

DRLJEVIĆ NATAŠA

DAVID ZARIĆ MIA

DANILOVIĆ HRISTIĆ NATAŠA

DIMIĆ VELIMIR

DRAGIŠIĆ MAJA

DANILOVIĆ TATJANA

DAVIDOVIĆ JOVICA

DRAGOVIĆ LJUBICA

DRAGANJAC JANKOVIĆ NATAŠA

DOBRIJEVIĆ RISTE

DOBRIKOVIĆ NIKOLA

DMITROVIĆ ZORAN

DIMITROV EMIL

DENDA LAZAR

DIČIĆ TIHOMIR

DMITRIĆ MILENA

DŽOKIĆ ANA

ĐERASIMOVIĆ ANDREJA

ĐOROVIĆ ZORAN

ĐORĐEVIĆ MILOŠ

ĐURIC MILAN

ĐURASINOVIĆ MILOŠ

ĐORĐEVIĆ BOGOLJUB

ĐUKIĆ NADA

ĐORĐEVIĆ VOJISLAV

ĐURIĆ NATAŠA

ĐORĐEVIĆ ĐORĐE

ĐOKIĆ PREDISLAV

ĐORĐEVIĆ VIOLETA

ĐOKIĆ LIDIJA

ĐERGOVIĆ BILJANA

ĐERIĆ JELENA

ĐOKIĆ ANA

ĐOKIĆ-PAVKOV JASMINA

ĐORĐEVIĆ ANDREA

ĐORĐEVIĆ SANJA

ĐURIĆ-SIMOVIĆ TATJANA

ĐORIĆ VLADIMIR

ERAC JELENA

ŽEGARAC BRANISLAV

ŽIVOTIĆ MIROLJUB

ŽIVKOVIĆ ĐURĐA

ŽUGAJ ZDRAVKO

ŽIVKOVIĆ MILOŠ

ŽIVKOVIĆ BRANKA

ŽUNKOVIĆ ZORAN

ŽUGIĆ NIKOLINA

ŽIVKOVIĆ JELENA

ŽIVKOVIĆ JADRANKA

ZULEVIĆ KSENIJA

ZLATOJEVIĆ ZORANA

ZINDOVIĆ MILENA

ZDRAVKOVIĆ LJUBOMIR

ZULEVIĆ IVAN

ZLATANOVIĆ VESNA

ZUMBEROVIĆ FILIP

IVANOVIĆ DRAGAN

ISAKOVIĆ SAŠA

IGNJATOVIĆ DUŠAN

IGNJATOVIĆ BOGDAN

ILIĆ IRENA

IVANOVIĆ RODOLJUB

IVANOVIĆ DRAGAN

IVANČAJIĆ NADA

IVKOVIĆ ZORAN

ILIĆ BRATISLAV

ILIĆ MILOŠ

IVKOVIĆ VLADISLAV

IVANOVIĆ VOJVODIĆ JELENA

IVANOVIĆ BLAŽO

IGNJATOVIĆ SNEŽANA

IVKOVIĆ MILENA

ILIĆ DEJAN

ISAJLOVIĆ VESNA

ILIĆ MIRJANA

JOVANOVIĆ POPOVIĆ MILICA

JOKOVIĆ POTKONJAK MAJA

JELIC NADA

JEVDJENOVIĆ SLOBODAN

JOCEV NATAŠA

JOVANOVIĆ BORIVOJE

JEREMIĆ NEBOJŠA

JELINEK DUBRAVKO

JANKOVIĆ VERA

JOVAŠEVIĆ MARKO

JOVANOVIĆ IVANA

JOVANOVIĆ JOVAN

JOVANOVIĆ TATJANA

JOVANOVIĆ ZORAN

JOŠIĆ PREDRAG

JOBST MARIO

JANJIĆ JUGOSLAV

JOČIĆ MILANA

JANKOVIĆ ČORBIĆ ANA

JAKOVLJEVIĆ ŽARKO

JOVANOVIĆ OLJA

JOVOVIĆ MILJANA

JANKOVIĆ LJUBOMIR

JAKOVLJEVIĆ ZORAN

JOKANOVIĆ MILIĆEVIĆ OLIVERA

JOVANOVIĆ LIDIJA

JOVANOVIĆ ZORICA

JANKOVIĆ JELENA

JAKŠIĆ MARKO

JEVTIĆ MILORAD

JERKOVIĆ- BABOVIĆ BOJANA

JOVANOVIĆ NENADOVIĆ LIDIJA

JOVIĆ JELENA

JOKOVIĆ POTKONJAK MAJA

JOKSIĆ MILICA

JOVANOVSKI BORIS

JOKSIMOVIĆ TATJANA

KAVRAN JASNA

KARAPEŠIĆ ŽIVOJIN

KARABAŠEVIĆ ANĐELA

KECMAN MAJA

KOVAČEVIĆ BOJAN

KORICA DRAGANA

KRSTIĆ AVRAM

KUCINA IVAN

KOBJERSKI VIKTOR

KECMAN MAJA

KUTRIČKI ALEKSANDAR

KLJAJIĆ BRANIMIR

KRSTIĆ SAŠA

KUJUNDŽIĆ JOVAN

KUŠIĆ ALEKSANDAR

KRAŠ ANA

KRIVOKAPIĆ SLOBODAN

KOROLIJA ALEKSA

KOVAČEV DARKO

KOVENCZ - VUJIĆ ANAMARIJA

KRUNIĆ SPASOJE

KURTOVIĆ FOLIĆ NADJA

KRUMOV GOŠA

KAPETANOVIĆ MILAN

KUJUNDŽIĆ SNEŽANA

KUJUNDŽIĆ GORDANA

KATIĆ NENAD

KATANIĆ BRANKA

KRSTIĆ BRANISLAV

KEKOVIĆ ALEKSANDAR

KOMLENIĆ MILOŠ

KLJAJIĆ SVETLANA

KRIZMANIĆ VESNA

KOMADINIĆ PETRA

KORDIĆ NEMANJA

KORDIĆ MILENA

KOSTIĆ M. ALEKSANDAR

KOSOVIĆ MARIJA

KOSTIĆ BILJANA

KOSTIĆ JELENA

KRIZMANIĆ MARKO

KOLARIĆ MILOŠ

LAZAREVIĆ OLGA

LEKO ALEKSANDAR

LAZOVIĆ ZORAN

LABUS STAMENKOVIĆ BILJANA

LUKIĆ SRĐAN

LUKIĆ DEA

LIČINA SVETISLAV

LOJANICA MILAN

LAŠIĆ VRANIĆ NATALIJA

LAZAREVIĆ JASNA

LOVRIĆ VESNA

LAZIĆ LJILJANA

LAZETIĆ DRAGAN

LUŽAJIĆ MIOMIR

LALICKI VLADISLAV

LOJANICA VLADIMIR

LAZIĆ DRAGAN

LAMBRIN MILICA

LUJAK MIHAJLO

LUKIĆ MIRJANA

LALOŠEVIĆ MARIJA

LUČIĆ GORDANA

LUKIĆ BOŽANA

LOKAS IVA

MATIČEVIĆ VESNA

MITROVIĆ MIHAJLO

MARKOVIĆ DANKA

MALETKOVIĆ JOVANOVIĆ MAJA

MOMIROVIĆ NATAŠA

MILJKOVIĆ SLOBODAN

MILJEVIĆ MILAN

MLADENOVIĆ DIMITRIJE

MIHAJLOV VLADIMIR

MIJOVIĆ MIODRAG

MILANOVIĆ BILJANA

MITIĆ ZORAN

MILOJEVIĆ NATAŠA

MILOVANOVIĆ ZORAN

MIODRAGOVIĆ NATALIJA

MEICHSNER SINIŠA

MILIVOJEV MIOMIR

MILINKOVIĆ MILAN

MARJANOVIĆ MARIJA

MARJANOVIĆ HARBAULG MARIJA

MAJHENŠEK KATARINA

MIODRAGOVIĆ MILAN

MILETIĆ SONJA

MILIĆ SIMOVIĆ JOVANA

MIĆUNOVIĆ BOJANA

MILJKOVIC DEJAN

MILINKOVIĆ MARIJA

MUSIĆ MUSTAFA

MINJEVIĆ NEBOJŠA

MIHALJEVIĆ VERA

MITROVIĆ BRANISLAV

MARIĆ IGOR

MARUŠIĆ MILENIJA

MARUŠIĆ DARKO

MANOJLOVIĆ DRAGAN

MIĆIĆ STEVAN

MAKARIĆ MILOŠ

MATIĆ ROBERT

MILOJEVIĆ BRATISLAV

MITIĆ MILICA

MANIĆ BOŽIDAR

MILENKOVIĆ VLADIMIR

MARKOVIĆ SLAĐANA

MITROVIĆ JOVAN

MIĆIĆ TATJANA

MILIĆ ANJA IVANA

MILANOVIĆ DEJAN

MLADENOVIĆ MILORAD

MILENKOVIĆ SLOBODAN

MILOŠEVIĆ PREDRAG

MELOVIĆ ZORANA

MARKOVIĆ VESNA

MILOVANOVIĆ GORAN

MILIĆEVIĆ SLOBODAN

MENDELSON VLADIMIR

MIRKOVIĆ MIODRAG

MILUNOVIĆ VASILIJE

MILETIĆ DEJAN

MARICANOVIĆ MILADIN

MILENKOVIĆ IVANA

MARICANOVIĆ STEFANI

MOMČILOVIĆ ZORAN

MALETKOVIĆ JOVANOVIĆ MAJA

MAKSIMOVIĆ GORAN

MITIĆ DRAGOLJUB

MITROVIĆ MITAR

MILOŠEVIĆ GORDANA

MILENKOVIĆ NIKOLA

MARKOVIĆ ALEKSANDAR

MARIĆ VUK

MILIĆ MLADEN

MANDIĆ SRĐAN

MILETIĆ DEJAN

MILETIĆ VANJA

MIKITIŠIN ILJA

MIKITIŠIN IGOR

MIKIĆ DANILO

MANDIĆ NIKOLA

MARTINOVIĆ MARIJA

MILINKOVIĆ IVANA

MILUTINOVIĆ PREDRAG

MOJOVIĆ ĐORĐE

MARTINOVIĆ VESNA

MILIĆ BRANKA

MILOVANOVIĆ MARIJA

MILOVANOVIĆ MILA

MINIĆ ŠINŽAR DRAGANA

MIHAJLOVSKI-BOŽINOVIĆ SENKA

MILANOVIĆ NIKOLA

MATEJIĆ DEJAN

MARCIKIĆ IVANA

MILIVOJEVIĆ SLAĐANA

MILISAVLJEVIĆ STOJČIĆ STEFAN

MARIČIĆ ALEKSANDAR

NOVAKOVIĆ TOMIĆ DANICA

NEGIĆ TATJANA

NIKOLIĆ DRAGAN

NENADOVIĆ MILOŠ

NIKOLIĆ PREDRAG

NIKOLIĆ VLADAN

NOVAKOVIĆ BUDIMIR

NIKOLIĆ TOPALOVIĆ MARINA

NIKOLIĆ MILAN

NEDELJKOVIĆ ĐORĐE

NEDELJKOVIĆ ALEKSANDAR

NENADIĆ NOVAKOVIĆ MARIJA

NIKOVIĆ ANA

NIKEZIĆ ZORAN

NAGULJ ALEKSANDRA

NIKOLIĆ ŽELJKA

NOVAKOVIĆ LJILJANA

NIŠAVIĆ IVANA

OBIČAN MIRJANA

OBRENOVIĆ SLOBODAN

OCOKOLJIĆ DRAGOJE

OLJAČIĆ ŽIVKO

OTAŠEVIĆ DEJAN

PETROVIĆ IVAN

POPOVIĆ DUŠAN

PUAČA MATOVIĆ DUBRAVKA

PANTELIĆ ANA

PARANOS NENADOVIĆ ALEKSANDRA

PAVLOVIĆ IVANA

PAVLOVIĆ VLADIMIR

POPOVIĆ GORAN

PAPO BABIC MIRJANA

POTOČNIK BRANKO

PALIŠAŠKI MILAN

PETROVIĆ ALEKSANDAR

PETROVIĆ KOMLENIĆ TAMARA

PUCAR MILA

PANTOVIĆ STANOJEVIĆ MAJA

PANTOVIĆ KSENIJA

PETROVIĆ KATARINA

POPOVIĆ KATARINA

POTPAREVIĆ KATARINA

POTEŽICA GORDANA

PETROVIĆ BORISLAV

PERIŠIĆ STANIMIR

PETROVIĆ MILOŠ

PETROVIĆ JANA

PANIĆ SAŠA

POPOVIC BRANIMIR

POPOVIC BRANISLAV

PEŠIĆ BLAGOTA

PANTELIĆ SVETLANA

PETROVIĆ ZORICA

PERIĆ ANA

POPOVIĆ SVETISLAV

PIŠČEVIĆ MIROSLAV

PAVLOVIĆ MELANIJA

PANTOVIĆ KSENIJA

PEROVIĆ MIHAIL

PRAŠTALO ALEKSANDRA

PROTIĆ BORKA

PAVLOVIĆ SVETLANA

PETROVIĆ ANA

RADOVANOVIĆ VESNA

RISTANOVIĆ DRAGOSLAV

RACKOV MIODRAG

RADOJLOVIĆ MARIJA

RIBAR MILORAD

RADAKOVIĆ NENAD

RADIŠIĆ ANDREJ

RADIVOJEVIĆ DOBRICA

RUKAVINA NENAD

RABRENOVIĆ MIHAJLO

RAŠKOVIĆ MILAN

RAKONJAC IVANA

RADOVIĆ INES

RAJOVIĆ SLOBODAN

RAONIĆ MILAN

RAŠKOVIĆ IVAN

RAČIĆ SLAVOLJUB

ROGAN SRBOLJUB

RADOJIČIĆ ZORAN

REDŽIĆ VESNA

REDŽIĆ BRANISLAV

RAKOČEVIĆ MILAN

RAJKOVIĆ IGOR

RAONIĆ ALEKSANDRA

ROŠULJ KOSANA

RUDIĆ NIKOLA

RADIVOJEVIĆ ANA

RADIĆ GOJKO

RISTIĆ SLAVKOVIĆ SNEŽANA

RISTIĆ TRAJKOVIĆ JELENA

ROTER BLAGOJEVIĆ MIRJANA

RAKOVIĆ ANA

ROMIĆ ANA

RAONIĆ MILOŠ

RADUKIĆ VERKO

STANIČIĆ ALEKSANDAR

STANOJEVIĆ RUŽICA

STEVANOVIĆ NIKOLA

SPAJIĆ RADMILA

STOJKOV BORISLAV

STOJANOVIĆ DUŠAN

SURDUČKI BILJANA

SAVIĆ KRIZMANIĆ VESNA

STOJEVIĆ ZORAN

STOPIĆ RADOMIR

SAVIČIĆ ZORICA

SAVIČIĆ ĐURICA

STOJILJKOVIĆ MIROSLAV

STOJANOVIĆ ĐORĐE

SPAJIĆ ALEKSANDAR

SEKULIĆ DRAGANA

STAMENOVIĆ DRAGAN

STOLIĆ ALEKSANDAR

SPASENOVIĆ MIROSLAVA

SLAVICA BOGDAN

SPERTI GIOVANNI

SARIĆ JOVAN

SARIC RUŽICA

STRUGAR MARJANA

SLAVICA VLADA

STJEPANOVIĆ ALEKSANDAR

STOŠIĆ BILJANA

STIPAC IGOR

STEFANOVIĆ SNEŽANA

STANKOVIĆ OLIVER

STAMENKOVIĆ JELENA

SAMARDŽIĆ MARINA

STEVANOVIĆ DRAGANA

SAVIĆ MILAN

SIMONOVIĆ ALFIREVIĆ SANJA

STANČIĆ ŽIVKOVIĆ MIROSLAVA

SUDIMAC BUDIMIR

STOJKOV JELENA

STEFANOVIĆ MIROSLAV

STAMBOLIĆ MILUN

STANOJEVIĆ DEJAN

SEKULOVIĆ SANJA

STOJANOVIĆ IBOJA

STRATIMOROVIĆ TATJANA

SIMIĆ GORAN

STEVIĆ MARJANA

SKENDERIJA SANDRA

SIMONOVIĆ RADMILA

SELENIĆ AJLA

STAMENIĆ ZORAN

STAMENOVIĆ BOŽOVIĆ RUŽICA

STANIĆ JELENA

SAVIĆ MILEUSNIĆ JELENA

STOJADINOVIĆ ANA

SANTRAČ JASMINA

SEIZOVIĆ ALEKSANDAR

STELKIĆ PETAR

SPAHIĆ ALEN

SISOJEVIC MAJA

SOLUJIĆ MILENA

STIJAČIĆ ĐURA

SIMOVIĆ DEJAN

SIMIĆ MILENA

SIMIĆ BRANISLAVA

STEVOVIĆ VLADAN

STOJKOVIĆ JERINIĆ EMA

STOJKOVIĆ MINIĆ MILOŠ

STJEPANOVIĆ NENAD

STAMENOVIĆ PAVLE

TANURDŽIĆ MILOŠ

TAUŠAN NIKOLA

TOŠKOVIĆ DOBRIVOJE

TODOROVIĆ DEJAN

TATAREVIĆ BRANKA

TODOROVIĆ DRAGOMIR

TOKIN LJUBIŠIĆ ILIRIJA

TALIĆ SAID

TINTOR VIŠNJA

TOMIĆ VESNA

TRIFKOVIĆ DARKO

TRIŠOVIĆ VERA

TODOROVIĆ VLADIMIR

TOPALI NIKOLA

TRNINIĆ SANJA

TRKULJA MARKO

TOMOVIĆ ALEKSANDRA

TASEV ALEKSANDAR

TEKIĆ ŽIKICA

TERZIĆ RISTO

TAHOV TAMARA

TEOFILOVIĆ VESNA

TOMIĆ STEVAN

TRIFUNOVIĆ JELENA

TATALOVIĆ SINIŠA

ĆORLUKA TIJANA

ĆUKOVIĆ NATAŠA

ĆIRIĆ DRAGANA

ČUGALJ MIRJANA

ČUBRA IGOR

ĆURGUZ ZORANA

ČONIĆ NEBOJŠA

ČANAK MIHAILO

ČAKŠIRIN GLAVAŠ MILICA

ČANGALOVIĆ GORDANA

ČABARKAPA MARIJA

ČURGUZ ZORANA

ČARAPIĆ ANA

ČANGALOVIĆ JELANA

ČUTURILO ZORAN

ČOLIĆ NATAŠA

UJDUR IGOR

UROŠEV DRAGAN

UROŠEVIĆ JOVAN

FELDIĆ MILOŠ

FLORIĆ NENAD

FERENČAK MIODRAG

FOLIĆ MILUTIN

FOLIĆ BRANISLAV

FOTIRIĆ NEBOJŠA

FURUNDŽIĆ DANILO

HIEL KSENIJA

HALAPIR MIRJANA

HORVAT CECILIJA

HANTER HATEM

HAŠIMBEGOVIĆ SUAD

HRISTOV MAJA

CAGIĆ PREDRAG

CIGANOVIĆ ĐORĐEVIĆ JOVANKA

CRNČEVIĆ DALIBOR

CAGIĆ MILOŠEVIĆ VESNA

CVETINOVIĆ MARIJA

CVIJANOVIĆ OLJA

DŽALTO UROŠEVIĆ DIJANA

ŠIPETIĆ NEMANJA

ŠEOVIĆ VERA

ŠEMSUDIN FRENJO

ŠEREMET ZORICA

ŠIŠOVIĆ MILJAN

ŠTANGLICKI JOZEF

ŠTIKLICA MONIKA

ŠOLAJA MIHAJLA

ŠIPOVAC VLADANA

ŠIMKOVIĆ IVANA

ŠUTIĆ IVANA

ŠTETIN DRAGAN